1 А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
2 И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
3 И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
4 И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
5 И Јевар и Елисуја и Елфалет,
6 И Нога и Нефег и Јафија
7 И Елисама и Велијада и Елифалет.
8 А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изидјоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изидје пред њих.
9 И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
10 Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изадји, и даћу их у твоје руке.
11 Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
12 И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
13 А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
14 И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
15 И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изидји у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
16 И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
17 И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.