|
|
Исус Навин Chapter2
1 А Исус син Навин посла из Ситима потајно две уходе рекавши им: Идите, видите земљу и Јерихон. И они одоше, и додјоше у кућу једној курви, којој име беше Рава, и преноћише онде.
2 Али би јављено цару јерихонском и казано: Ево, људи додјоше овамо ноћас измедју синова Израиљевих да уходе земљу.
3 И посла цар јерихонски к Рави и поручи: Изведи људе који су дошли к теби и ушли у твоју кућу, јер су дошли да уходе сву земљу.
4 Али жена узевши она два човека сакри их; па рече: Јесте истина да су људи дошли к мени, али ја не знах одакле беху;
5 И кад се врата затвараху у сумрак, људи изадјоше; не знам куда одоше; идите брзо за њима; стићи ћете их.
6 А она их беше извела на кров, и сакрила их под лан нетрвен, који беше разастрла по крову.
7 И људи подјоше за њима у потеру пут Јордана до брода; и врата се затворише кад изадје потера за њима.
8 Они, пак, још не беху поспали, а она додје к њима на кров,
9 И рече им: Знам да вам је Господ дао ову земљу, јер нас попаде страх од вас, и препали су се од вас сви који живе у овој земљи.
10 Јер чусмо како је Господ осушио пред вама Црвено море кад изадјосте из Мисира, и шта сте учинили од два цара аморејска који беху преко Јордана, од Сиона и Ога, које побисте.
11 И кад то чусмо, растопи се срце наше, и ни у коме већ нема јунаштва од страха од вас, јер је Господ, Бог ваш, Бог горе на небу и доле на земљи.
12 Него сада закуните ми се Господом да ћете учинити милост дому оца мог као што ја вама учиних милост, и дајте ми знак истинит,
13 Да ћете сачувати живот мом оцу и мојој мајци и мојој браћи и мојим сестрама и свима њиховим, и да ћете избавити душе наше од смрти.
14 А људи јој одговорише: Ми ћемо изгинути за вас, ако не издате ову нашу ствар; и кад нам Господ да ову земљу, учинићемо ти милост и веру.
15 Тада их она спусти кроз прозор по конопцу; јер кућа њена беше на зиду градском, и она на зиду становаше.
16 И рече им: Идите у гору да не наидје на вас потера, и онде се кријте три дана док се не врати потера, па онда идите својим путем.
17 А људи јој рекоше: Бићемо прости од ове твоје заклетве којом си нас заклела;
18 Ево, кад додјемо у земљу, вежи ову врпцу од скерлета на прозор, кроз који си нас спустила, и скупи код себе у ту кућу оца свог и матер и браћу и сав дом оца свог.
19 И ко би год изашао из твоје куће, крв његова нека буде на његову главу, а ми да нисмо криви; а ко год буде с тобом у кући, крв његова нека додје на наше главе, ако га се ко руком дотакне.
20 Али ако издаш ову ствар нашу, тада ћемо бити прости од твоје заклетве, којом си нас заклела.
21 А она одговори: Како рекосте тако нека буде. Тада их пусти, и одоше; и она веза врпцу од скерлета на прозор.
22 А они отишавши додјоше у гору, и осташе онде три дана докле се не врати потера; јер их је потера тражила по свим путевима, али их не надје.
23 И вратише се она два човека, и сишавши с горе пребродише и додјоше к Исусу, сину Навином, и приповедише му све што им се догодило.
24 И рекоше Исусу: Заиста дао нам је Господ у руке сву ту земљу, и сви становници оне земље уплашили су се од нас.
|
|