1 Потом опет подигох очи своје и видех; а то књига лећаше.
2 И он ми рече: Шта видиш? А ја рекох: Видим књигу где лети, дужина јој двадесет лаката, а ширина десет лаката.
3 Тада ми рече: То је проклетство које изадје на сву земљу, јер сваки који краде истребиће се по њој с једне стране, и који се год куне криво истребиће се по њој с друге стране.
4 Ја ћу је пустити, говори Господ над војскама, те ће доћи на кућу лупежу и на кућу ономе који се куне мојим именом криво, и стајаће му усред куће и сатрће је, и дрвље јој и камење.
5 Потом изидје андјео који говораше са мном, и рече ми: Подигни очи своје и види шта је ово што излази.
6 А ја рекох: Шта је? А он рече: То је ефа што излази. И рече: То им је безбожност по свој земљи.
7 И гле, подизаше се таланат олова, и једна жена седјаше усред ефе.
8 И он рече: То је безбожност. И врже је усред ефе, и врже онај комад олова одозго на ждрело јој.
9 И подигох очи своје и видех, а то две жене излажаху, и ветар им беше бод крилима, а крила им беху као у роде, и дигоше ефу медју земљу и небо.
10 И рекох андјелу који говораше са мном: Куда оне носе ефу?
11 А он ми рече: Да јој начине кућу у земљи Сенару; и онде ће се наместити и поставити на своје подножје.