|
Откривење Chapter14 1 И видех, и гле, Јагње стајаше на гори сионској, и с Њим сто и четрдесет и четири хиљаде, који имаху име Оца Његовог написано на челима својим. 2 И чух глас с неба као глас вода многих, и као глас грома великог; и чух глас гудача који гудјаху у гусле своје. 3 И певаху као нову песму пред престолом и пред четири животиње и пред старешинама: и нико не могаше научити песме, осим оних сто и четрдесет и четири хиљаде који су откупљени са земље. 4 Ово су који се не опоганише са женама, јер су девственици, они иду за Јагњетом куд год оно подје. Ови су купљени од људи, првенци Богу и Јагњету. 5 И у њиховим устима не надје се превара, јер су без мане пред престолом Божијим. 6 И видех другог андјела где лети посред неба, који имаше вечно јевандјеље да објави онима који живе на земљи, и сваком племену, и језику и колену и народу. 7 И говораше великим гласом: Бојте се Бога, и подајте Му славу, јер додје час суда Његовог; и поклоните се Ономе који је створио небо и земљу и море и изворе водене. 8 И други андјео за њим иде говорећи: Паде, паде Вавилон град велики: јер отровним вином курварства свог напоји све народе. 9 И трећи андјео за њим иде говорећи гласом великим: Ко се год поклони звери и икони њеној, и прими жиг на чело своје или на руку своју, 10 И он ће пити од вина гнева Божијег, које је непомешано уточено у чашу гнева Његовог, и биће мучен огњем и сумпором пред андјелима светима и пред Јагњетом. 11 И дим мучења њиховог излазиће ва век века; и неће имати мира дан и ноћ који се поклањају звери и икони њеној, и који примају жиг имена њеног. 12 Овде је трпљење светих, који држе заповести Божије и веру Исусову. 13 И чух глас с неба где ми говори: Напиши: Благо мртвима који умиру у Господу од сад. Да, говори Дух, да почину од трудова својих; јер дела њихова иду за њима. 14 И видех, и гле, облак бео, и на облаку седјаше као Син човечији, и имаше на глави својој круну златну, и у руци својој срп оштар. 15 И други андјео изидје из цркве вичући великим гласом Ономе што седи на облаку: Замахни српом својим и жњи, јер додје време да се жње, јер се осуши жито земаљско. 16 И Онај што седјаше на облаку баци срп свој на земљу, и пожњевена би земља. 17 И други андјео изидје из цркве што је на небу, и имаше и он срп оштар. 18 И други андјео изидје из олтара, који имаше област над огњем, и повика с великом виком ономе који имаше срп оштри, говорећи: Замахни српом својим оштрим, и одрежи грождје винограда земаљског; јер већ сазреше зрна његова. 19 И баци андјео срп свој на земљу, и обра виноград земаљски, и метну у кацу великог гнева Божијег. 20 И оточи се каца изван града, и изидје крв из каце, тја до узда коњима, хиљаду и шест стотина потркалишта.
|
|