|
|
Приче Соломунове Chapter14
1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9 Безумнима је шала грех, а медју праведнима је добра воља.
10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18 Луди наследјује безумље, а разборити венчава се знањем.
19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
|
|