Bible-Server.org  
 
 
Praise the Lord, all ye nations      
Psalms 117:1       
 
enter keywords   match
 AND find keywords in

Home Page
1. Мојсијева
2. Мојсијева
3. Мојсијева
4. Мојсијева
5. Мојсијева
Исус Навин
Судије
Рута
1. Самуилова
2. Самуилова
1. Царевима
2. Царевима
1. Дневника
2. Дневника
Јездра
Немија
Јестира
Јов
Псалми
Приче Соломунове
Проповједник
Пјесма над пјесмама
Исаија
Јеремија
Плач Јеремијин
Језекиљ
Данило
Осија
Јоило
Амос
Авдија
Јона
Михеј
Наум
Авакум
Софонија
Агеј
Захарија
Малахија
Матеј
Марко
Лука
Јован
Дјела апостолска
Римљанима
1. Коринћанима
2. Коринћанима
Галатима
Ефесцима
Филибљанима
Колошанима
1. Солуњанима
2. Солуњанима
1. Тимотију
2. Тимотију
Титу
Филимону
Јеврејима
Јаков
1. Петрова
2. Петрова
1. Јованова
2. Јованова
3. Јованова
Јуда
Откривење
 
 

 
 
translate into
Марко Chapter8
 
1 У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:
 
2 Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.
 
3 И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.
 
4 И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?
 
5 И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.
 
6 И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.
 
7 И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.
 
8 И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.
 
9 А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.
 
10 И одмах удје у ладју с ученицима својим, и додје у околине далманутске.
 
11 И изадјоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
 
12 И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.
 
13 И оставивши их удје опет у ладју, и оде на оне стране.
 
14 И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у ладји до један хлеб.
 
15 И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.
 
16 И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.
 
17 И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?
 
18 Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли
 
19 Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.
 
20 А сад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.
 
21 И рече им: Како не разумете?
 
22 И додје у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.
 
23 И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.
 
24 И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.
 
25 И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.
 
26 И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.
 
27 И изадје Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?
 
28 А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.
 
29 А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.
 
30 И запрети им да никоме не казују за Њега.
 
31 И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
 
32 И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.
 
33 А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.
 
34 И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.
 
35 Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јевандјеља онај ће је сачувати.
 
36 Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?
 
37 Или какав ће откуп дати човек за душу своју?
 
38 Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад додје у слави Оца свог с андјелима светима.
 
 

  [ Prev ] 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | [ Next ]