Bible-Server.org  
 
 
Praise the Lord, all ye nations      
Psalms 117:1       
 
enter keywords   match
 AND find keywords in

Home Page
1. Мојсијева
2. Мојсијева
3. Мојсијева
4. Мојсијева
5. Мојсијева
Исус Навин
Судије
Рута
1. Самуилова
2. Самуилова
1. Царевима
2. Царевима
1. Дневника
2. Дневника
Јездра
Немија
Јестира
Јов
Псалми
Приче Соломунове
Проповједник
Пјесма над пјесмама
Исаија
Јеремија
Плач Јеремијин
Језекиљ
Данило
Осија
Јоило
Амос
Авдија
Јона
Михеј
Наум
Авакум
Софонија
Агеј
Захарија
Малахија
Матеј
Марко
Лука
Јован
Дјела апостолска
Римљанима
1. Коринћанима
2. Коринћанима
Галатима
Ефесцима
Филибљанима
Колошанима
1. Солуњанима
2. Солуњанима
1. Тимотију
2. Тимотију
Титу
Филимону
Јеврејима
Јаков
1. Петрова
2. Петрова
1. Јованова
2. Јованова
3. Јованова
Јуда
Откривење
 
 

 
 
translate into
Марко Chapter5
 
1 И додјоше преко мора у околину гадаринску.
 
2 И кад изидје из ладје, одмах Га срете човек с духом нечистим,
 
3 Који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;
 
4 Јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.
 
5 И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.
 
6 А кад виде Исуса из далека, потече и поклони Му се.
 
7 И повикавши гласно рече: Шта је Теби до мене, Исусе Сине Бога Вишњег? Заклињем Те Богом, не мучи ме.
 
8 Јер му говораше: Изадји, душе нечисти, из човека.
 
9 И питаше га: Како ти је име? И одговори Му: Легеон ми је име; јер нас је много.
 
10 И молише Га веома да их не шаље из оне околине.
 
11 А онде по брегу пасло је велико крдо свиња.
 
12 И молише Га сви дјаволи говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих удјемо.
 
13 И допусти им Исус одмах. И изашавши духови нечисти удјоше у свиње; и навали крдо с брега у море; а беше их око две хиљаде: и потопише се у мору.
 
14 А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изадјоше људи да виде шта је било.
 
15 И додјоше к Исусу, и видеше беснога у коме је био легеон где седи обучен и паметан; и уплашише се.
 
16 А они што су видели казаше им шта би од беснога и од свиња.
 
17 И почеше Га молити да иде из њихових крајева.
 
18 И кад удје у ладју, мољаше Га онај што је био бесан да буде с Њим.
 
19 А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.
 
20 И оде и поче приповедати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.
 
21 И кад предје Исус у ладји опет на оне стране, скупи се народ многи око Њега; и беше крај мора.
 
22 И гле, додје један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове.
 
23 И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да додјеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.
 
24 И подје с њим; и за Њим идјаше народа много и туркаху Га.
 
25 И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви
 
26 И велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили,
 
27 Кад је чула за Исуса, додје у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове.
 
28 Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу.
 
29 И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести.
 
30 И одмах Исус осети у себи силу што изадје из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?
 
31 И рекоше Му ученици Његови: Видиш народ где Те турка, па питаш: Ко се дотаче мене?
 
32 И Он се обазираше да види ону која то учини.
 
33 А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, додје и клече пред Њим, и каза Му сву истину.
 
34 А Он рече јој: Кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.
 
35 Још Он говораше, а додјоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља?
 
36 А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј.
 
37 И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог.
 
38 И додје у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики.
 
39 И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава.
 
40 И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и удје где лежаше девојка.
 
41 И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани.
 
42 И одмах уста девојка и ходјаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.
 
43 И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.
 
 

  [ Prev ] 1 | 2 | 3 | 4 | | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | [ Next ]