Bible-Server.org  
 
 
Praise the Lord, all ye nations      
Psalms 117:1       
 
enter keywords   match
 AND find keywords in

Home Page
1. Мојсијева
2. Мојсијева
3. Мојсијева
4. Мојсијева
5. Мојсијева
Исус Навин
Судије
Рута
1. Самуилова
2. Самуилова
1. Царевима
2. Царевима
1. Дневника
2. Дневника
Јездра
Немија
Јестира
Јов
Псалми
Приче Соломунове
Проповједник
Пјесма над пјесмама
Исаија
Јеремија
Плач Јеремијин
Језекиљ
Данило
Осија
Јоило
Амос
Авдија
Јона
Михеј
Наум
Авакум
Софонија
Агеј
Захарија
Малахија
Матеј
Марко
Лука
Јован
Дјела апостолска
Римљанима
1. Коринћанима
2. Коринћанима
Галатима
Ефесцима
Филибљанима
Колошанима
1. Солуњанима
2. Солуњанима
1. Тимотију
2. Тимотију
Титу
Филимону
Јеврејима
Јаков
1. Петрова
2. Петрова
1. Јованова
2. Јованова
3. Јованова
Јуда
Откривење
 
 

 
 
translate into
Марко Chapter4
 
1 И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у ладју, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.
 
2 И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
 
3 Слушајте: ево изидје сејач да сеје.
 
4 И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и додјоше птице и позобаше га.
 
5 А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:
 
6 А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.
 
7 И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.
 
8 И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.
 
9 И рече: Ко има уши да чује нека чује.
 
10 А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.
 
11 И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;
 
12 Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.
 
13 И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?
 
14 Сејач реч сеје.
 
15 А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах додје сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.
 
16 Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;
 
17 Али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.
 
18 А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,
 
19 Али бриге овог света и превара богатства и остале сласти удју и загуше реч, и без рода остане.
 
20 А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
 
21 И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?
 
22 Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.
 
23 Ако има ко уши да чује нека чује.
 
24 И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.
 
25 Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
 
26 И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;
 
27 И спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.
 
28 Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
 
29 А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
 
30 И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?
 
31 Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;
 
32 А кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.
 
33 И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.
 
34 А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.
 
35 И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.
 
36 И отпустивши народ узеше Га како беше у ладји; а и друге ладје беху с Њим.
 
37 И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у ладју да се већ напуни.
 
38 А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?
 
39 И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.
 
40 И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.
 
41 И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?
 
 

  [ Prev ] 1 | 2 | 3 | | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | [ Next ]