1 И удје опет у Капернаум после неколико дана; и чу се да је у кући.
2 И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се збију; и казиваше им реч.
3 И додјоше к Њему с одузетим кога су носили четворо.
4 И не могући приближити се к Њему од народа открише кућу где Он беше, и прокопавши спустише одар на коме одузети лежаше.
5 А Исус видевши веру њихову рече узетоме: Синко! Опраштају ти се греси твоји.
6 А онде седјаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим:
7 Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?
8 И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим?
9 Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се греси, или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи?
10 Но да знате да власт има Син човечји на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:)
11 Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома.
12 И уста одмах, и узевши одар изадје пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: Никада тога видели нисмо.
13 И изадје опет к мору; и сав народ идјаше к Њему, и учаше их.
14 И пролазећи виде Левију Алфејевог где седи на царини, и рече му: Хајде за мном. И уставши оде за Њим.
15 И кад седјаше Исус за трпезом у кући његовој, цариници и грешници многи седјаху с Њим и с ученицима Његовим: јер их беше много који идјаху за Њим.
16 А књижевници и фарисеји видевши Га где једе с цариницима и с грешницима говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једе и пије?
17 И чувши Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни. Ја нисам дошао да дозовем праведнике но грешнике на покајање.
18 И беху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху; и додјоше и рекоше Му: Зашто ученици Јованови и фарисејски посте, а твоји ученици не посте?
19 И рече им Исус: Еда ли могу сватови постити док је женик с њима? Докле год имају са собом женика не могу постити.
20 Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити, у оне дане.
21 И нико не пришива нову закрпу на стару хаљину; иначе ће одадрети нова закрпа од старог, и гора ће рупа бити.
22 И нико не сипа ново вино у мехове старе; иначе ново вино продре мехове, и вино се пролије, и мехови пропадну; него ново вино у нове мехове сипати треба.
23 И догоди Му се да су ишли у суботу кроз усеве, и ученици Његови тргаху путем класје.
24 И фарисеји говораху Му: Гледај, зашто чине у суботу шта не ваља?
25 А Он рече им: Нисте ли никад читали шта учини Давид кад му би до невоље и огладне с онима што беху с њим?
26 Како удје у Божју кућу пред Авијатаром поглаваром свештеничким и хлебове постављене поједе којих не беше слободно никоме јести осим свештеницима, и даде их онима који беху с њим?
27 И говораше им: Субота је начињена човека ради, а није човек суботе ради.