|
|
Јован Chapter6
1 Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.
2 И за Њим идјаше мноштво народа, јер видјаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.
3 А Исус изидје на гору, и онде седјаше са ученицима својим.
4 А беше близу пасха, празник јеврејски.
5 Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?
6 А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.
7 Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.
8 Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:
9 Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!
10 А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
11 А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посадјени; тако и од риба колико хтеше.
12 И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
13 И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.
14 А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да додје на свет.
15 А кад разуме Исус да хоће да додју да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.
16 А кад би увече сидјоше ученици Његови на море,
17 И удјоше у ладју, и подјоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.
18 А море се подизаше од великог ветра.
19 Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до ладје, и уплашише се.
20 А Он им рече: Ја сам; не бојте се.
21 Онда Га с радошћу узеше у ладју; и одмах ладја би на земљи у коју идјаху.
22 Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да ладје друге не беше онде осим оне једне што у њу удјоше ученици Његови, и да не удје Исус с ученицима својим у ладју него сами ученици Његови отидоше,
23 А друге ладје из Тиверијаде додјоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,
24 Кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, удјоше и они у ладје, и додјоше у Капернаум да траже Исуса.
25 И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?
26 Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
27 Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.
28 А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?
29 Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.
30 А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?
31 Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.
32 Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;
33 Јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.
34 Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.
35 А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.
36 Него вам казах да ме и видесте и не верујете.
37 Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.
38 Јер сидјох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.
39 А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.
40 А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
41 Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сидје с неба.
42 И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сидјох с неба?
43 Онда Исус одговори и рече им: Не вичите медју собом.
44 Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
45 У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.
46 Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.
47 Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.
48 Ја сам Хлеб живота.
49 Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
50 Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.
51 Ја сам хлеб живи који сидје с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.
52 А Јевреји се препираху медју собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
53 А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.
54 Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:
55 Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.
56 Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
57 Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.
58 Ово је хлеб који сидје с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.
59 Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
60 Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?
61 А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
62 А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?
63 Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.
64 Али имају неки медју вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.
65 И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.
66 Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не идјаху с Њим.
67 А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?
68 Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.
69 И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.
70 Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас дјаво?
71 А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.
|
|