1 И рекавши ово Исус изидје с ученицима својим преко потока Кедрона где беше врт, у који удје Он и ученици Његови.
2 А Јуда, издајник Његов, знаше оно место; јер се Исус често скупљаше онде с ученицима својим.
3 Онда Јуда узе чету и од главара свештеничких и фарисеја момке, и додје онамо с фењерима и са свећама и с оружјем.
4 А Исус знајући све што ће бити од Њега изидје и рече им: Кога тражите?
5 Одговорише Му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: Ја сам. А с њима стајаше и Јуда који Га издаваше.
6 А кад им рече: Ја сам; измакоше се натраг и попадаше на земљу.
7 Онда их опет запита Исус: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина.
8 Исус им одговори: Казах вам да сам ја. Ако дакле мене тражите, оставите ове нек иду.
9 Да се изврши реч што рече: Не изгубих ни једног од оних које си ми дао.
10 А Симон Петар имаше нож, па га извади и удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо. А слузи беше име Малхо.
11 Онда рече Исус Петру: Задени нож у ножнице. Чашу коју ми даде Отац зар да је не пијем?
12 А чета и војвода и момци јеврејски ухватише Исуса и свезаше Га,
13 И одведоше Га најпре Ани, јер беше таст Кајафи, који беше поглавар свештенички оне године.
14 А Кајафа беше онај што даде савет Јудејцима да је боље да умре један човек него народ да пропадне.
15 За Исусом, пак, идјаше Симон Петар и други ученик; а ученик онај беше познат код поглавара свештеничког, и удје с Исусом у двор поглавара свештеничког;
16 А Петар стајаше напољу код врата. Онда изидје онај ученик што беше познат код поглавара свештеничког и рече вратарици те уведе Петра.
17 Онда рече слушкиња вратарица Петру: Да ниси и ти ученик овог човека? Он рече: Нисам.
18 А слуге и момци беху наложили огањ и стајаху те се грејаху, јер беше зима; а и Петар стајаше с њима и грејаше се.
19 Поглавар, пак, свештенички запита Исуса за ученике Његове и за Његову науку.
20 Исус му одговори: Ја говорих јавно свету, ја свагда учих у зборници и у цркви, где се свагда скупљају Јудејци, и ништа тајно не говорих.
21 Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио: ево ови знају шта сам ја говорио.
22 А кад Он ово рече, један од момака који стајаху онде удари Исуса по образу, и рече: Зар тако одговараш поглавару свештеничком?
23 Исус му одговори: Ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш?
24 И Ана посла Га свезаног Кајафи, поглавару свештеничком.
25 А Симон Петар стајаше и грејаше се. Онда му рекоше: Да ниси и ти од ученика његових? А он се одрече и рече: Нисам.
26 Рече један од слугу поглавара свештеничког који беше родјак ономе што му Петар одсече ухо: Не видех ли ја тебе у врту с њим?
27 Онда се Петар опет одрече; и одмах петао запева.
28 А Исуса поведоше од Кајафе у судницу. Али беше јутро, и они не удјоше у судницу да се не би опоганили, него да би могли јести пасху.
29 Онда Пилат изадје к њима напоље и рече: Какву кривицу износите на овог човека?
30 Одговорише му и рекоше: Кад он не би био злочинац не бисмо га предали теби.
31 А Пилат им рече: Узмите га ви и по закону свом судите му. А Јевреји му рекоше: Ми не смемо никога погубити.
32 Да се збуде реч Исусова коју рече казујући каквом ће смрти умрети.
33 Онда удје Пилат опет у судницу, и дозва Исуса, и рече Му: Ти си цар јудејски?
34 Исус му одговори: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше за мене?
35 Пилат одговори: Зар сам ја Јеврејин? Род твој и главари свештенички предаше те мени; шта си учинио?
36 Исус одговори: Царство моје није од овог света; кад би било од овог света царство моје, онда би слуге моје браниле да не бих био предан Јеврејима; али царство моје није одавде.
37 Онда Му рече Пилат: Дакле си ти цар? Исус одговори: Ти говориш да сам ја цар. Ја сам за то родјен, и зато додјох на свет да сведочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој.
38 Рече Му Пилат: Шта је истина? И ово рекавши изидје опет к Јеврејима, и рече им: Ја никакве кривице не налазим на њему.
39 А у вас је обичај да вам једног пустим на пасху, хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејског?
40 Онда сви повикаше опет говорећи: Не овог, него Вараву. А Варава беше хајдук.