|
|
Јов Chapter29
1 Још настави Јов беседу своју и рече:
2 О да бих био као предјашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
3 Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом ходјах по мраку,
4 Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
5 Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
6 Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
7 Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
8 Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
9 Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
10 Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
11 Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око видјаше, сведочаше ми
12 Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
13 Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
14 У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
15 Око бејах слепом и нога хромом.
16 Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
17 И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
18 Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
19 Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
20 Слава моја подмладјиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
21 Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
22 После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
23 Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
24 Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
25 Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
|
|