|
|
Јеремија Chapter36
1 А четврте године Јоакима, сина Јосијиног цара Јудиног, додје ова реч Јеремији од Господа говорећи:
2 Узми књигу и напиши у њу све речи које сам ти рекао за Израиља и Јуду и за све народе, од када ти почех говорити, од времена Јосијиног, до данас;
3 Еда би чуо дом Јудин све зло које им мислим учинити и вратио се свак са свог злог пута, да бих им опростио безакоње и грех њихов.
4 Тада Јеремија дозва Варуха, сина Ниријиног, и написа Варух у књигу из уста Јеремијиних све речи Господње које му говори.
5 Потом заповеди Јеремија Варуху говорећи: Мени није слободно, те не могу отићи у дом Господњи.
6 Него иди ти, и прочитај из књиге коју си написао из мојих уста, речи Господње, народу у дому Господњем у дан посни, и свим Јудејцима који додју из градова својих прочитај;
7 Не би ли, молећи се, припали ка Господу и вратили се сваки са свог пута злог, јер је велик гнев и јарост што је Господ изрекао за тај народ.
8 И учини Варух, син Ниријин, све како му заповеди пророк Јеремија, и прочита из књиге речи Господње у дому Господњем.
9 А пете године Јоакима сина Јосијиног цара Јудиног месеца деветог, огласише пост пред Господом свему народу јерусалимском и свему народу који додје из градова Јудиних у Јерусалим.
10 И прочита Варух из књиге речи Јеремијине у дому Господњем, у клети Гемарије, сина Сафановог писара, у горњем трему код нових врата дома Господњег пред свим народом.
11 А кад чу Михеј, син Гемарије, сина Сафановог, све речи Господње из књиге,
12 Он сидје у дом царев у клет писареву, и гле, онде седјаху сви кнезови, Елисама писар, и Делаја син Семајин, и Елнатан син Ахворов, и Гемарија син Сафанов, и Седекија син Ананијин, и сви кнезови.
13 И каза им Михеј све речи што чу кад Варух читаше књигу народу.
14 Тада сви кнезови послаше к Варуху Јудија, сина Натаније сина Селемије, сина Хусијевог, и поручише му: Књигу коју си читао народу узми у руку и додји овамо. И узе књигу у руку Варух, син Ниријин, и додје к њима.
15 И они му рекоше: Седи и читај да чујемо. И Варух им је прочита.
16 А кад чуше све оне речи, сви се уплашише и рекоше Варуху: Казаћемо цару све те речи.
17 И запиташе Варуха говорећи: Кажи нам како си написао све те речи из уста његових.
18 А Варух им рече: Из уста својих казива ми све те речи, а ја писах у књигу мастилом.
19 Тада рекоше кнезови Варуху: Иди, сакриј се и ти и Јеремија, да нико на зна где сте.
20 Потом отидоше к цару у трем оставивши књигу у клети Елисаме писара, и казаше цару све те речи.
21 А цар посла Јудија да донесе књигу; и донесе је из клети Елисаме писара, и стаде читати Јудије пред царем и пред свим кнезовима који стајаху око цара.
22 А цар седјаше у зимној кући деветог месеца, и пред њим беше живо угљевље.
23 И кад Јудије прочита три четири листа, исече је цар ножем писарским, и баци у огањ на жеравицу, те изгоре сва књига огњем на жеравици.
24 Али се не уплашише, нити раздреше хаљине своје цар нити који од слуга његових чувши све оне речи.
25 И премда Елнатан и Делаја и Гемарија мољаху цара да не пали књигу, он их не послуша.
26 Него заповеди цар Јерамеилу, сину царевом и Сераји сину Азриловом и Селемији сину Авдиловом, да ухвате Варуха писара и Јеремију пророка; али их сакри Господ.
27 И додје реч Господња Јеремији, пошто цар сажеже књигу и речи које написа Варух из уста Јеремијиних, говорећи:
28 Узми опет другу књигу, и напиши у њу све предјашње речи које беху у првој књизи, коју сажеже Јоаким цар Јудин.
29 А за Јоакима цара Јудиног реци: Овако вели Господ: Ти си сажегао ону књигу говорећи: Зашто си написао у њој и рекао: Доћи ће цар вавилонски и затрти ову земљу и истребити из ње и људе и стоку?
30 Зато, овако вели Господ за Јоакима цара Јудиног: Неће имати никога ко би седео на престолу Давидовом, и мртво ће тело његово бити бачено на припеку обдан и на мраз обноћ.
31 Јер ћу походити њега и семе његово и слуге његове за безакоње њихово, и пустићу на њих и на становнике јерусалимске и на Јудејце све зло, за које им говорих али не послушаше.
32 И узе Јеремија другу књигу, и даде је Варуху сину Ниријином писару, а он написа у њу из уста Јеремијиних све речи што беху у оној књизи, коју сажеже Јоаким, цар Јудин огњем; и још би додано к оним много онаквих речи.
|
|