|
|
Јеремија Chapter25
1 Реч која додје Јеремији за сав народ Јудин четврте године Јоакима сина Јосијиног цара Јудиног, а то је прва година Навуходоносора цара вавилонског,
2 Коју рече Јеремија пророк свему народу Јудином и свим становницима јерусалимским, говорећи:
3 Од тринаесте године Јосије сина Амоновог цара Јудиног до данас, за ове двадесет и три године, долази ми реч Господња и говорих вам зарана једнако, али не послушасте.
4 И сла вам Господ све слуге своје пророке зарана једнако, али не послушасте, нити пригнусте уха свог да бисте чули.
5 И говораху: Вратите се сваки са свог пута злог и од злоће дела својих, па ћете остати у земљи коју даде Господ вама и оцима вашим од века до века.
6 И не идите за другим боговима да им служите и да им се клањате и не гневите ме делом руку својих, и нећу вам учинити зла.
7 Али ме не послушасте, говори Господ, него ме гневисте делом руку својих на своје зло.
8 За то овако вели Господ над војскама: Што не послушасте моје речи,
9 Ево, ја ћу послати по све народе северне, говори Господ, и по Навуходоносора цара вавилонског слугу свог, и довешћу их на ту земљу и на становнике њене, и на све те народе околне, које ћу затрти, и учинићу да буду чудо и подсмех и пустош вечна.
10 И учинићу да нестане медју њима глас радостан и глас весео, глас жеников и глас невестин, лупа од жрвања и светлост од жишка.
11 И сва ће та земља бити пустош и чудо, и ти ће народи служити цару вавилонском седамдесет година.
12 А кад се наврши седамдесет година, онда ћу походити цара вавилонског и онај народ, говори Господ, за безакоње њихово, и земљу халдејску, и обратићу је у пустош вечну.
13 И пустићу на ту земљу све што сам говорио о њој, све што је написано у овој књизи, што пророкова Јеремија за све народе.
14 Јер ће велики народи и силни цареви и њих покорити; тада ћу им платити по делима њиховим и по оном што су чинили рукама својим.
15 Јер овако ми рече Господ Бог Израиљев: Узми из моје руке чашу вина, овог гнева, и напој из ње све народе ка којима те ја пошаљем.
16 Нека пију и смету се и полуде од оштрог мача који ћу ја послати медју њих.
17 И узех чашу из руке Господу, и напојих све те народе, ка којима ме посла Господ:
18 Јерусалим и градове Јудине и цареве његове и кнезове његове, да буду пустош и чудо и подсмех и уклин, као што је данас,
19 Фараона цара мисирског и слуге његове и кнезове његове и сав народ његов,
20 И сву мешавину, и све цареве земље Уза, све цареве земље филистејске, и Аскалон и Газу и Акарон и остатак од Азота,
21 Едомце и Моавце и синове Амонове,
22 И све цареве тирске и све цареве сидонске и цареве на острвима преко мора,
23 Дедана и Тему и Вуза, и све који се с краја стрижу,
24 И све цареве арапске и све цареве од мешавине који живе у пустињи,
25 И све цареве зимријске, и све цареве еламске, и све цареве мидске,
26 И све цареве северне, који су близу и који су далеко, како једног тако другог, и сва царства земаљска што су по земљи; а цар сисашки пиће после њих.
27 И реци им: Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Пијте и опијте се, и бљујте и падајте, да не устанете од мача који ћу пустити медју вас.
28 Ако ли не би хтели узети чашу из руке твоје да пију, тада им реци: Овако вели Господ над војскама: Заиста ћете пити.
29 Јер ево почињем пуштати зло на град који се назива мојим именом, а ви ли ћете остати без кара? Нећете остати без кара, јер ћу дозвати мач на све становнике земаљске, говори Господ над војскама.
30 Ти дакле пророкуј им све ове речи и реци им: Господ ће с висине рикнути, и из стана светиње своје пустиће глас свој, силно ће рикнути из стана свог, као они што газе грождје подигнуће вику на све становнике земаљске.
31 Проћи ће граја до краја земље, јер распру има Господ с народима, суди се са сваким телом, безбожнике ће дати под мач, говори Господ.
32 Овако вели Господ над војскама: Ево, невоља ће поћи од народа до народа, и велик ће се вихор подигнути од крајева земаљских.
33 И у онај ће дан бити од краја до краја земље побијени од Господа, неће бити оплакани, нити ће се покупити и погрепсти, биће гној по земљи.
34 Ридајте, пастири, и вичите и ваљајте се по праху, главари стаду, јер се навршише ваши дани да будете поклани, и да се разаспете, и пашћете као скупоцен суд.
35 И неће бити уточишта пастирима, ни избављења главарима од стада.
36 Викаће пастири и ридаће главари од стада, јер ће потрти Господ пашу њихову.
37 И развалиће се мирни торови од жестоког гнева Господњег.
38 Као лавић оставио је шатор свој, јер ће земља њихова опустети од жестине насилникове и од љутог гнева његовог.
|
|