|
|
Јеврејима Chapter9
1 Тако и први завет имаше правду богомољства и светињу земаљску.
2 Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња.
3 А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама,
4 Која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета.
5 А више њега беху херувими славе, који осењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.
6 А кад ово беше тако уредјено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.
7 А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.
8 Овим показиваше Дух Свети да се још није отворио пут светих, докле прва скинија стоји;
9 Која остаде прилика за садашње време, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савести оног који служи.
10 Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тела, које је постављено до времена поправљења.
11 Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком градјена, то јест, није овог створења,
12 Ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв удје једном у светињу, и надје вечни откуп.
13 Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту;
14 А камоли неће крв Христа, који Духом Светим себе принесе без кривице Богу, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу Живом и Истинитом?
15 И зато је новом завету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првом завету, обећање вечног наследства приме звани.
16 Јер где је завет ваља да буде и смрт оног који чини завет.
17 Јер је завет по смрти потврдјен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.
18 Јер ни први није утврдјен без крви.
19 Јер кад Мојсије изговори све заповести по закону свом народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ.
20 Говорећи: Ово је крв завета који Бог начини с вама.
21 А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.
22 И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви не бива опроштење.
23 Тако је требало да се обличја небеских овима чисте, а сама небеска бољим жртвама од ових.
24 Јер Христос не удје у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;
25 Нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу тудјом:
26 Иначе би Он морао много пута страдати од постања света; а сад једном на свршетку века јави се да својом жртвом сатре грех.
27 И као што је људима одредјено једном умрети, а потом суд:
28 Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе; а другом ће се јавити без греха на спасење онима који Га чекају.
|
|