|
|
1. Мојсијева Chapter6
1 А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише.
2 Видећи синови Божји кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше.
3 А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година.
4 А беше тада дивова на земљи; а и после, кад се синови Божји састајаху са кћерима човечијим, па им оне радјаху синове; то беху силни људи, од старине на гласу.
5 И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле,
6 Покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу.
7 И рече Господ: Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.
8 Али Ноје надје милост пред Господом.
9 Ово су догадјаји Нојеви: Ноје беше човек праведан и безазлен свог века; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје.
10 И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета.
11 А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.
12 И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи.
13 И рече Бог Ноју: Крај сваком телу додје преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.
14 Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља.
15 И начини га овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката;
16 Пусти доста светлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи.
17 Јер ево пустићу потоп на земљу да истребим свако тело у коме има жива душа под небом; шта је год на земљи све ће изгинути.
18 Али ћу с тобом учинити завет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом.
19 И од свега живог, од сваког тела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде.
20 Од птица по врстама њиховим, од стоке по врстама њеним, и од свега што се миче на земљи по врстама његовим, од свега по двоје нека удје с тобом, да их сачуваш у животу.
21 И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима.
22 И Ноје учини, како му заповеди Бог, све онако учини.
|
|