|
|
1. Мојсијева Chapter44
1 И заповеди Јосиф човеку што управљаше кућом његовом говорећи: Наспи овим људима у вреће жита колико могу понети, и свакоме у врећу метни озго новце његове.
2 И чашу моју, чашу сребрну, метни најмладјем у врећу одозго и новце за његово жито. И учини како му Јосиф рече.
3 А ујутру кад свану, отпустише људе с магарцима њиховим.
4 А кад изадјоше из места и још не беху далеко, рече Јосиф човеку што управљаше кућом његовом: Устани, иди брже за оним људима, и кад их стигнеш реци им: Зашто враћате зло за добро?
5 Није ли то чаша из које пије мој господар? И неће ли по њој зацело познати какви сте? Зло сте радили што сте то учинили.
6 И он их стиже, и рече им тако.
7 А они му рекоше: Зашто говориш, господару, такве речи? Сачувај Боже да слуге твоје учине такво шта!
8 Ено смо ти донели натраг из земље хананске новце које надјосмо озго у врећама својим, па како бисмо украли из куће господара твог сребро или злато?
9 У ког се измедју слуга твојих надје, онај нека погине, и сврх тога ми ћемо бити робови господару мом.
10 А он рече: Нека буде како рекосте; али у кога се надје, онај да ми буде роб, а ви остали нећете бити криви.
11 И брже поскидаше сви на земљу вреће своје, и разрешише сваки своју врећу.
12 А он стаде тражити почевши од најстаријег, и кад додје на најмладјег, надје се чаша у врећи Венијаминовој.
13 Тада раздреше хаљине своје, и натоваривши сваки свој товар на свог магарца вратише се у град.
14 И додје Јуда с браћом својом Јосифу у кућу, док он још беше код куће, и падоше пред њим на земљу.
15 А Јосиф им рече: Шта сте то учинили? Зар нисте знали да човек као што сам ја може зацело дознати?
16 Тада рече Јуда: Шта да ти кажемо, господару? Шта да говоримо? Како ли да се правдамо? Бог је открио злочинство твојих слуга. Ево, ми смо сви робови твоји, господару, и ми и овај у кога се нашла чаша.
17 А Јосиф рече: Боже сачувај! Нећу ја то; у кога се нашла чаша он нека ми буде роб, а ви идите с миром оцу свом.
18 Али Јуда приступив к њему рече: Чуј ме, господару; допусти да проговори слуга твој господару свом, и нека се гнев твој не распали на слугу твог, јер си ти као сам Фараон.
19 Господар мој запита слуге своје говорећи: Имате ли оца или брата?
20 А ми рекосмо господару свом: Имамо старог оца и брата најмладјег, који му се роди у старости; а његов је брат умро, и он оста сам од матере своје, и отац га пази.
21 А ти рече слугама својим: Доведите ми га да видим својим очима.
22 И рекосмо господару свом: Неће моћи дете оставити оца свог; да остави оца свог, одмах ће отац умрети.
23 А ти рече слугама својим: Ако не додје брат ваш најмладји, нећете видети лице моје.
24 А кад се вратисмо к слузи твом а оцу мом, казасмо му речи господара мог.
25 После рече нам отац: Идите опет, купите нам хране.
26 А ми рекосмо: Не можемо ићи, осим ако буде брат наш најмладји с нама, онда ћемо ићи, јер не можемо видети лица оног човека, ако не буде с нама брат наш најмладји.
27 А слуга твој, отац мој, рече нам: Знате да ми је жена родила два сина.
28 И један од њих отиде од мене, и рекох: Зацело га је раскинула зверка; и до сада га не видех.
29 Ако и овог одведете од мене и задеси га како зло, свалићете ме старог у гроб с тугом.
30 Па сада да отидем к слузи твом, оцу свом, а ово дете да не буде с нама, како је душа оног везана за душу овог,
31 Умреће кад види да нема детета, те ће слуге твоје свалити старог слугу твог, а оца свог, с тугом у гроб.
32 А твој се слуга подјемчио за дете оцу свом рекавши: Ако ти га не доведем натраг, да сам крив оцу свом до века.
33 Зато нека слуга твој остане место детета, да буде роб господару мом, а дете нека иде с браћом својом.
34 Јер како бих се вратио к оцу свом без детета, да гледам јаде који би ми оца задесили?
|
|