Bible-Server.org  
 
 
Praise the Lord, all ye nations      
Psalms 117:1       
 
enter keywords   match
 AND find keywords in

Home Page
1. Мојсијева
2. Мојсијева
3. Мојсијева
4. Мојсијева
5. Мојсијева
Исус Навин
Судије
Рута
1. Самуилова
2. Самуилова
1. Царевима
2. Царевима
1. Дневника
2. Дневника
Јездра
Немија
Јестира
Јов
Псалми
Приче Соломунове
Проповједник
Пјесма над пјесмама
Исаија
Јеремија
Плач Јеремијин
Језекиљ
Данило
Осија
Јоило
Амос
Авдија
Јона
Михеј
Наум
Авакум
Софонија
Агеј
Захарија
Малахија
Матеј
Марко
Лука
Јован
Дјела апостолска
Римљанима
1. Коринћанима
2. Коринћанима
Галатима
Ефесцима
Филибљанима
Колошанима
1. Солуњанима
2. Солуњанима
1. Тимотију
2. Тимотију
Титу
Филимону
Јеврејима
Јаков
1. Петрова
2. Петрова
1. Јованова
2. Јованова
3. Јованова
Јуда
Откривење
 
 

 
 
translate into
1. Мојсијева Chapter41
 
1 А после две године дана усни Фараон, а он стоји на једној реци.
 
2 И гле, из реке изадје седам крава лепих и дебелих, и стадоше пасти по обали.
 
3 И гле, иза њих изадје из реке седам других крава, ружних и мршавих, и стадоше поред оних крава на обали.
 
4 И ове краве ружне и мршаве поједоше оних седам крава лепих и дебелих. У том се пробуди Фараон.
 
5 Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;
 
6 А иза њих исклија седам класова малих и штурих;
 
7 Па ови класови мали поједоше оних седам великих и једрих. У том се пробуди Фараон и виде да је сан.
 
8 И кад би ујутру, он се забрину у духу, и пославши сазва све гатаре мисирске и све мудраце, и приповеди им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи.
 
9 Тада проговори старешина над пехарницима Фараону и рече: Данас се опоменух греха свог.
 
10 Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповедника стражарског мене и старешину над хлебарима,
 
11 Уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна свог уснисмо.
 
12 А онде беше с нама момче Јеврејче, слуга заповедника стражарског, и ми му приповедисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи.
 
13 И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а оног обеси.
 
14 Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изадје пред Фараона.
 
15 А Фараон рече Јосифу: Усних сан, па ми нико не уме да каже шта значи; а за тебе чујем да умеш казивати сне.
 
16 А Јосиф одговори Фараону и рече: То није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону.
 
17 И рече Фараон Јосифу: Усних, а ја стојим крај реке на обали.
 
18 И гле, из реке изадје седам крава дебелих и лепих, те стадоше пасти по обали.
 
19 И гле, иза њих изадје седам других крава рдјавих, и врло ружних и мршавих, каквих нисам видео у целој земљи мисирској.
 
20 И ове краве мршаве и ружне поједоше оних седам дебелих,
 
21 И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет беху онако ружне као пре. У том се пробудих.
 
22 Па опет усних, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;
 
23 А иза њих исклија седам малих, танких и штурих.
 
24 И ови танки класови прождреше оних седам лепих. И ово приповедих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи.
 
25 А Јосиф рече Фараону: Оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио.
 
26 Седам лепих крава јесу седам година, и седам лепих класова јесу седам година; оба су сна једнака.
 
27 А седам крава мршавих и ружних, што изадјоше иза оних, јесу седам година; и седам класова ситних и штурих биће седам година гладних.
 
28 То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио.
 
29 Ево доћи ће седам година врло родних свој земљи мисирској.
 
30 А иза њих настаће седам гладних година, где ће се заборавити све обиље у земљи мисирској, јер ће глад сатрти земљу,
 
31 Те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.
 
32 А што је два пута узастопце Фараон снио, то је зато што је зацело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог.
 
33 Него сада нека потражи Фараон човека мудрог и разумног, па нека га постави над земљом мисирском.
 
34 И нека гледа Фараон да постави старешине по земљи, и покупи петину по земљи мисирској за седам родних година;
 
35 Нека скупљају од сваког жита за родних година које иду, и нека снесу под руку Фараонову сваког жита у све градове, и нека чувају,
 
36 Да се надје хране земљи за седам година гладних, кад настану, да не пропадне земља од глади.
 
37 И ово се учини добро Фараону и свим слугама његовим.
 
38 И рече Фараон слугама својим: Можемо ли наћи човека какав је овај, у коме би дух био Божји?
 
39 Па рече Фараон Јосифу: Кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудрог и разумног као што си ти.
 
40 Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овим престолом бити већи од тебе.
 
41 И још рече Фараон Јосифу: Ево, постављам те над свом земљом мисирском.
 
42 И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танког платна, и обеси му златну верижицу о врату,
 
43 И посади га на кола која беху друга за његовим, и заповеди да пред њим вичу: Клањајте се! И да га је поставио над свом земљом мисирском.
 
44 И још рече Фараон Јосифу: Ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи мисирској.
 
45 И даде Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника онског. И подје Јосиф по земљи мисирској.
 
46 А беше Јосифу тридесет година кад изадје пред Фараона цара мисирског. И отишавши од Фараона обидје сву земљу мисирску.
 
47 И за седам родних година роди земља свашта изобила.
 
48 И стаде Јосиф купити за тих седам година сваког жита што беше по земљи мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које беху око њега.
 
49 Тако накупи Јосиф жита врло много колико је песка морског, тако да га преста мерити, јер му не беше броја.
 
50 И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника онског.
 
51 И првенцу надеде Јосиф име Манасија, говорећи: Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца свог.
 
52 А другом надеде име Јефрем, говорећи: Јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје.
 
53 Али продје седам година родних у земљи мисирској;
 
54 И наста седам година гладних, као што је Јосиф напред казао. И беше глад по свим земљама, а по свој земљи мисирској беше хлеба.
 
55 Али најпосле наста глад и по свој земљи мисирској, и народ повика к Фараону за хлеб; а Фараон рече свима Мисирцима: Идите к Јосифу, па шта вам он каже оно чините.
 
56 И кад глад беше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи мисирској.
 
57 И из свих земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи.
 
 

  [ Prev ] 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | 32 | 33 | 34 | 35 | 36 | 37 | 38 | 39 | 40 | 41 | 42 | 43 | 44 | 45 | 46 | 47 | 48 | 49 | 50 | [ Next ]