|
1. Мојсијева Chapter34 1 А Дина кћи Лијина, коју роди Јакову, изадје да гледа девојке у оном крају. 2 А угледа је Сихем, син Емора Ефејина, кнеза од оне земље, и узе је и леже с њом и осрамоти је. 3 И приону срце његово за Дину кћер Јаковљеву, и девојка му омиле, и он јој се умиљаваше. 4 И рече Сихем Емору оцу свом говорећи: Ожени ме овом девојком. 5 А Јаков чу да је осрамотио Дину кћер његову; а синови његови беху у пољу са стоком његовом, и Јаков оћуте докле они не додју. 6 А Емор отац Сихемов изидје к Јакову да се разговори с њим. 7 А кад додјоше синови Јаковљеви из поља и чуше шта је било, жао би људима врло и разгневише се веома, што учини срамоту Израиљу облежав кћер Јаковљеву, како не би ваљало чинити. 8 Тада им рече Емор говорећи: Син мој Сихем срцем приону за вашу кћер; подајте му је за жену. 9 И опријатељите се с нама; кћери своје удајите за нас и кћерима нашим жените се. 10 Па живите с нама, и земља ће вам бити отворена; настаните се и тргујте и држите баштине у њој. 11 И рече Сихем оцу девојчином и браћи јој: Да надјем милост пред вама, и даћу шта ми год кажете. 12 Иштите ми колико год хоћете уздарја и дара, ја ћу дати шта год кажете; само ми дајте девојку за жену. 13 А синови Јаковљеви одговорише Сихему и Емору оцу његовом преварно, јер осрамоти Дину сестру њихову. 14 И рекоше им: Не можемо то учинити ни дати сестре своје за човека необрезаног, јер је то срамота нама. 15 Него ћемо вам учинити по вољи, ако ћете се изједначити с нама и обрезати све мушкиње измедју себе. 16 Онда ћемо удавати своје кћери за вас и женићемо се вашим кћерима, и постаћемо један народ. 17 Ако ли не пристанете да се обрежете, ми ћемо узети своју девојку и отићи ћемо. 18 И по вољи бише речи њихове Емору и Сихему сину Еморовом. 19 И момак не оклеваше учинити то; јер му кћи Јаковљева омиле веома; и он беше највише поштован измедју свих у кући оца свог. 20 И отиде Емор и син му Сихем на врата града свог, и рекоше градјанима говорећи: 21 Ови људи хоће мирно да живе с нама, да се настане у овој земљи и да тргују по њој; а ево земља је широка и за њих; па ћемо се кћерима њиховим женити и своје ћемо кћери удавати за њих. 22 Али ће тако пристати да живе с нама и да постанемо један народ, ако се све мушкиње медју нама обрежу, као што су они обрезани. 23 Њихова стока и њихово благо и сва говеда њихова неће ли бити наша? Сложимо се само с њима, па ће остати код нас. 24 И који излажаху на врата града његовог, сви послушаше Емора и Сихема сина његовог; и обреза се све мушкиње, сви који излажаху на врата града његовог. 25 А трећи дан кад они беху у боловима, узеше два сина Јаковљева Симеун и Левије, браћа Динина, сваки свој мач и удјоше слободно у град и побише све мушкиње. 26 Убише и Емора и сина му Сихема оштрим мачем, и узевши Дину из куће Сихемове отидоше. 27 Тада додјоше синови Јаковљеви на побијене, и опленише град, јер у њему би осрамоћена сестра њихова. 28 И узеше овце њихове и говеда њихова и магарце њихове, шта год беше у граду и шта бод беше у пољу. 29 И све благо њихово, и сву децу и жене њихове похваташе и одведоше, и шта год беше у којој кући. 30 А Јаков рече Симеуну и Левију; сметосте ме, и омразисте ме народу ове земље, Хананејима и Ферезејима; у мене има мало људи, па ако се скупе на ме, хоће ме убити те ћу се истребити ја и дом мој. 31 А они рекоше: Зар са сестром нашом да раде као с курвом?
|
|