1 И подиже се из пустиње Сина сав збор синова Израиљевих путем својим по заповести Господњој, и стадоше у логор у Рафидину; а онде не беше воде да народ пије.
2 И народ се свадјаше с Мојсијем говорећи: Дај нам воде да пијемо. А он им рече: Што се свадјате са мном? Што кушате Господа?
3 Али народ беше онде жедан воде, те викаше народ на Мојсија, и говораше: Зашто си нас извео из Мисира да нас и синове наше и стоку нашу помориш жедју?
4 А Мојсије завапи ка Господу говорећи: Шта ћу чинити с овим народом? Још мало па ће ме засути камењем.
5 А Господ рече Мојсију: Продји пред народ, и узми са собом старешине израиљске, и штап свој којим си ударио воду узми у руку своју, и иди.
6 А ја ћу стајати пред тобом онде на стени на Хориву; а ти удари у стену, и потећи ће из ње вода да пије народ. И учини Мојсије тако пред старешинама израиљским.
7 А место оно прозва Маса и Мерива зато што се свадјаше синови Израиљеви и што кушаше Господа говорећи: Је ли Господ медју нама или није?
8 Али додје Амалик да се бије с Израиљем у Рафидину.
9 А Мојсије рече Исусу: Избери нам људе, те изадји и биј се с Амаликом; а ја ћу сутра стати на врх брда са штапом Божјим у руци.
10 И учини Исус како му рече Мојсије, и поби се с Амаликом; а Мојсије и Арон и Ор изадјоше на врх брда.
11 И докле Мојсије држаше у вис руке своје, победјиваху Израиљци, а како би спустио руке, одмах надвладјиваху Амаличани.
12 Али руке Мојсију отежаше, зато узеше камен и подметнуше пода њ, те седе; а Арон и Ор држаху му руке један с једне стране а други с друге, и не клонуше му руке до захода сунчаног.
13 И разби Исус Амалика и народ његов оштрим мачем.
14 Потом рече Господ Мојсију: Запиши то за спомен у књигу, и кажи Исусу нека памти да ћу сасвим истребити спомен Амаликов испод неба.
15 Тада начини Мојсије олтар, и назва га: Господ, застава моја.
16 И рече: Што се рука беше подигла на престо Господњи, Господ ће ратовати на Амалика од колена до колена.