Bible-Server.org  
 
 
Praise the Lord, all ye nations      
Psalms 117:1       
 
enter keywords   match
 AND find keywords in

Home Page
1. Мојсијева
2. Мојсијева
3. Мојсијева
4. Мојсијева
5. Мојсијева
Исус Навин
Судије
Рута
1. Самуилова
2. Самуилова
1. Царевима
2. Царевима
1. Дневника
2. Дневника
Јездра
Немија
Јестира
Јов
Псалми
Приче Соломунове
Проповједник
Пјесма над пјесмама
Исаија
Јеремија
Плач Јеремијин
Језекиљ
Данило
Осија
Јоило
Амос
Авдија
Јона
Михеј
Наум
Авакум
Софонија
Агеј
Захарија
Малахија
Матеј
Марко
Лука
Јован
Дјела апостолска
Римљанима
1. Коринћанима
2. Коринћанима
Галатима
Ефесцима
Филибљанима
Колошанима
1. Солуњанима
2. Солуњанима
1. Тимотију
2. Тимотију
Титу
Филимону
Јеврејима
Јаков
1. Петрова
2. Петрова
1. Јованова
2. Јованова
3. Јованова
Јуда
Откривење
 
 

 
 
translate into
2. Мојсијева Chapter16
 
1 Од Елима се подигоше, и сав збор синова Израиљевих додје у пустињу Син, која је измедју Елима и Синаја, петнаестог дана другог месеца пошто изидјоше из земље мисирске.
 
2 И стаде викати сав збор синова Израиљевих на Мојсија и на Арона у пустињи,
 
3 И рекоше им синови Израиљеви: Камо да смо помрли од руке Господње у земљи мисирској, кад седасмо код лонаца с месом и једјасмо хлеба изобила! Јер нас изведосте у ову пустињу да поморите сав овај збор гладју.
 
4 А Господ рече Мојсију: Ево учинићу да вам дажди из неба хлеб, а народ нека излази и купи сваки дан колико треба на дан, да га окушам хоће ли ходити по мом закону или неће.
 
5 А шестог дана нека зготове шта донесу, а нека буде двојином онолико колико накупе сваки дан.
 
6 И рече Мојсије и Арон свим синовима Израиљевим: Довече ћете познати да вас је Господ извео из земље мисирске;
 
7 А сутра ћете видети славу Господњу; јер је чуо вику вашу на Господа. Јер шта смо ми да вичете на нас?
 
8 И рече Мојсије: Довече ће вам дати Господ меса да једете а ујутру хлеба да се наситите; јер је чуо Господ вику вашу, којом вичете на Њ. Јер шта смо ми? Није на нас ваша вика него на Господа.
 
9 И рече Мојсије Арону: Кажи свему збору синова Израиљевих: Приступите пред Господа, јер је чуо вику вашу.
 
10 И кад рече Арон свему збору синова Израиљевих, погледаше у пустињу, и гле, слава Господња показа се у облаку.
 
11 И Господ рече Мојсију говорећи:
 
12 Чуо сам вику синова Израиљевих. Кажи им и реци: Довече ћете јести меса, а сутра ћете се наситити хлеба, и познаћете да сам ја Господ Бог ваш.
 
13 И увече долетеше препелице и прекрилише логор, а ујутру паде роса око логора;
 
14 А кад се диже роса, а то по пустињи нешто ситно округло, ситно као слана по земљи.
 
15 И кад виде синови Израиљеви, говораху један другом: Шта је ово? Јер не знаху шта беше. А Мојсије им рече: То је хлеб што вам даде Господ да једете.
 
16 То је за шта заповеди Господ: купите га сваки дан колико коме треба за јело, по гомор на главу, по броју душа ваших, сваки нека узме за оне који су му у шатору.
 
17 И учинише тако синови Израиљеви; и накупише који више који мање.
 
18 Па мерише на гомор, и не додје више оном који накупи много, нити мање оном који накупи мало, него сваки накупи колико му је требало да једе.
 
19 И рече им Мојсије: Нико да не оставља од тога за сутра.
 
20 Али не послушаше Мојсија, него неки оставише од тога за сутра, те се уцрва и усмрде. И расрди се Мојсије на њих.
 
21 Тако га купљаху свако јутро, сваки колико му требаше за јело; а кад сунце огреваше, тада се растапаше.
 
22 А у шести дан накупише хлеба двојином, по два гомора на сваког; и додјоше све старешине од збора, и јавише Мојсију.
 
23 А он им рече: Ово каза Господ: Сутра је субота, одмор свет Господу; шта ћете пећи, пеците, и шта ћете кувати, кувајте данас; а шта претече, оставите и чувајте за сутра.
 
24 И оставише за сутра, као што заповеди Мојсије, и не усмрде се нити беше црва у њему.
 
25 И рече Мојсије: Једите то данас, јер је данас субота Господња, данас нећете наћи у пољу.
 
26 Шест ћете дана купити, а седми је дан субота, тада га неће бити.
 
27 И у седми дан изидјоше неки од народа да купе, али не надјоше.
 
28 А Господ рече Мојсију: Докле ћете се противити заповестима мојим и законима мојим?
 
29 Видите, Господ вам је дао суботу, зато вам даје шестог дана хлеба на два дана. Стојте сваки на свом месту, и нека не одлази нико са свог места у седми дан.
 
30 И почину народ у седми дан.
 
31 И дом Израиљев прозва тај хлеб мана; а беше као семе коријандрово, бео, и на језику као медени колачи.
 
32 И рече Мојсије: Ово је заповедио Господ: напуни гомор тога, нека се чува од колена до колена вашег, да виде хлеб, којим сам вас хранио у пустињи кад вас изведох из земље мисирске.
 
33 И рече Мојсије Арону: Узми крчаг и наспи пун гомор мане, и метни пред Господа да се чува од колена до колена вашег.
 
34 И остави га Арон пред сведочанством да се чува, као што заповеди Господ Мојсију.
 
35 А синови Израиљеви једоше ману четрдесет година док не додјоше у земљу у којој ће живети; једоше ману док не додјоше на медју земље хананске.
 
36 А гомор је десетина ефе.
 
 

  [ Prev ] 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | 32 | 33 | 34 | 35 | 36 | 37 | 38 | 39 | 40 | [ Next ]