1 Ону ноћ не могаше цар спавати, и заповеди те му донесоше књигу од знаменитих догадјаја, дневнике, те је читаше цару.
2 И надје се записано како је Мардохеј проказао за Вихтана и Тереса, два дворанина, који чуваху стражу на прагу, да гледају да дигну руке на цара Асвира.
3 Тада рече цар: Каква је част и како је добро учињено Мардохеју за то? А момци цареви, слуге његове, рекоше: Није му учињено ништа.
4 А цар рече: Ко је у трему? А Аман беше дошао у спољашњи трем двора царевог да каже цару да се обеси Мардохеј на вешала која му је приправио.
5 А момци цареви рекоше му: Гле, Аман стоји у трему. А цар рече: Нека додје.
6 И Аман додје, а цар му рече: Шта треба учинити човеку ког цар хоће да прослави? А Аман рече у себи: Кога би цар хтео прославити ако не мене?
7 И рече Аман цару: Кога цар хоће да прослави,
8 Треба донети царско одело које цар носи, и довести коња на коме цар јаше, и метнути му на главу венац царски;
9 И одело и коња треба дати коме измедју највећих кнезова царевих да обуку човека оног ког цар хоће да прослави, па да га проведу на коњу по улицама градским и вичу пред њим: Овако бива човеку кога цар хоће да прослави.
10 Тада рече цар Аману: Брже узми одело и коња као што рече, и учини тако Мардохеју, Јудејцу који седи на вратима царевим; немој изоставити ништа што си рекао.
11 И узе Аман одело и коња, и обуче Мардохеја и проведе га на коњу по улицама градским вичући пред њим: Овако бива човеку кога цар хоће да прослави.
12 Потом се врати Мардохеј на врата царева, а Аман брже отиде кући својој жалостан и покривене главе.
13 И приповеди Аман Сереси, жени својој и свим пријатељима својим све што му се догоди. Тада му рекоше мудраци његови и Сереса жена његова: Кад је од јудејског семена Мардохеј пред којим си почео падати, нећеш му одолети, него ћеш пасти пред њим.
14 И док они још говораху с њим, додјоше дворани цареви и брже одведоше Амана на обед који зготови Јестира.