1 Има зло које видех под сунцем и често је медју људима:
2 Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све шта год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло.
3 Да би ко родио сто синова и живео много година и дани би се века његовог веома намножили, а душа се његова не би наситила доброг, те ни погреба не би имао, кажем да је боље недоношче од њега.
4 Јер узалуд додје и у таму отиде и име му је тамом покривено;
5 Ни сунца не виде, нити шта позна, а почива боље него онај.
6 И да би живео две хиљаде година, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно место?
7 Сав је труд човечји за уста његова, али се не може наситити душа његова.
8 Јер шта има мудри више него безумни? Шта ли сиромах, који се уме владати медју живима?
9 Боље је видети очима него ли желети; и то је таштина и мука духу.
10 Шта је ко, давно је тим назван; и зна се да је човек и да се не може судити с јачим од себе.
11 Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку?
12 Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?