1 Тешко безбрижнима у Сиону и онима који су без страха у гори самаријској, који су на гласу измедју поглавица народима, ка којима долази дом Израиљев.
2 Продјите у Халну и видите, и оданде идите у велики Емат, после сидјите у Гат филистејски; је ли које царство боље од ових? Јесу ли им медје пространије од ваших медја?
3 Тешко вама који мислите да је далеко зли дан, а примичете столицу на којој је насиље;
4 Који лежете на одрима од слонове кости и пружате се на постељама својим, и једете јагањце из стада и теоце угојене;
5 Који певате уза псалтире, и измишљате справе музичке као Давид;
6 Који пијете вино великим чашама, и мажете се скупоценим мирисима, а не марите за полом Јосифов.
7 Зато ће сада отићи у ропство медју првима који ће отићи у ропство, и престаће радост оних који се госте.
8 Закле се Господ Господ собом, говори Господ Бог над војскама; ја се гадим на понос Јаковљев и мрзим на дворове његове; зато ћу предати град и све што је у њему.
9 И ако десет људи остане у једној кући, умреће.
10 И кад узме кога стриц му или који ће га спалити да изнесе кости његове из куће, рећи ће ономе који буде у куту у кући: Има ли јоште ко код тебе? А он ће рећи: Нема никога. А он ће рећи: Ћути; јер не помињаше име Господње.
11 Јер ево, Господ заповеда и удариће дом велики да се развали и мали дом да попуца.
12 Трче ли коњи по стени и оре ли се воловима? Јер ви претвористе суд у жуч, и плод од правде у пелен.
13 Ви се радујете ономе што није ништа, и говорите: Нисмо ли својом снагом добили рогове?
14 Јер, гле, ја ћу подигнути на вас доме Израиљев, говори Господ Бог над војскама, народ, који ће вас притеснити од уласка у Емат до потока у пустињи.