Bible-Server.org  
 
 
Praise the Lord, all ye nations      
Psalms 117:1       
 
enter keywords   match
 AND find keywords in

Home Page
1. Мојсијева
2. Мојсијева
3. Мојсијева
4. Мојсијева
5. Мојсијева
Исус Навин
Судије
Рута
1. Самуилова
2. Самуилова
1. Царевима
2. Царевима
1. Дневника
2. Дневника
Јездра
Немија
Јестира
Јов
Псалми
Приче Соломунове
Проповједник
Пјесма над пјесмама
Исаија
Јеремија
Плач Јеремијин
Језекиљ
Данило
Осија
Јоило
Амос
Авдија
Јона
Михеј
Наум
Авакум
Софонија
Агеј
Захарија
Малахија
Матеј
Марко
Лука
Јован
Дјела апостолска
Римљанима
1. Коринћанима
2. Коринћанима
Галатима
Ефесцима
Филибљанима
Колошанима
1. Солуњанима
2. Солуњанима
1. Тимотију
2. Тимотију
Титу
Филимону
Јеврејима
Јаков
1. Петрова
2. Петрова
1. Јованова
2. Јованова
3. Јованова
Јуда
Откривење
 
 

 
 
translate into
Дјела апостолска Chapter27
 
1 И као што би одредјено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете.
 
2 А кад удјосмо у ладју адрамитску да пловимо у азијска места, отискосмо се; и с нама беше Аристарх Македонац из Солуна.
 
3 И други дан додјосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лепо, и допусти му да одлази к својим пријатељима и да га послужују.
 
4 И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер ветрови беху противни.
 
5 И препловивши пучину киликијску и памфилијску додјосмо у Миру ликијску.
 
6 И онде нашавши капетан ладју александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу.
 
7 И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам ветар не даваше, допловисмо под Крит код Салмоне.
 
8 И једва се возећи поред краја, додјосмо на једно место које се зове Добра Пристаништа, код ког близу беше град Ласеја.
 
9 А пошто продје много времена, и већ пловљење не беше без страха, јер и пост већ беше прошао, саветоваше Павле
 
10 Говорећи им: Људи! Видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и ладје него и душа наших.
 
11 Али капетан послуша већма крманоша и господара од ладје неголи Павлове речи.
 
12 А не будући пристаниште згодно за зимовник, саветоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и онде да зимују у пристаништу критском, које гледа к југу и к западу.
 
13 И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита.
 
14 Али не задуго потом дуну, насупрот њему, буран ветар који се зове Евроклидон.
 
15 А кад се ладја оте, и не могаше се ветру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас.
 
16 А кад продјосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац,
 
17 Који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за ладју; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо.
 
18 А кад нам веома досадјиваше бура сутрадан избациваху товаре.
 
19 И у трећи дан својим рукама избацисмо алат ладјарски.
 
20 А кад се ни сунце ни звезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, беше пропала сва нада да ћемо се избавити.
 
21 И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: Требаше дакле, о људи! Послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете.
 
22 И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим ладје;
 
23 Јер у ову ноћ стаде преда ме андјео Бога ког сам ја и коме служим,
 
24 Говорећи: Не бој се, Павле! Ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом.
 
25 Зато не бојте се, људи; јер верујем Богу да ће тако бити као што ми би речено.
 
26 Али ваља нам доћи на једно острво.
 
27 А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по адријанској пучини, помислише ладјари да се приближују к некаквој земљи.
 
28 И измеривши дубину надјоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измерише, и надјоше петнаест хвати.
 
29 Онда бојећи се да како не ударе на прудовита места бацише са стражњег краја ладје четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване.
 
30 А кад ладјари гледаху да побегну из ладје, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће с предњег краја да спусте ленгере,
 
31 Рече Павле капетану и војницима: Ако ови не остану у ладји, ви не можете живи остати.
 
32 Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде.
 
33 А кад хтеде да сване, мољаше Павле све да једу, говорећи: Четрнаести је дан данас како чекате и не једући живите ништа не окусивши.
 
34 Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једном од вас длака с главе неће отпасти.
 
35 И рекавши ово узе хлеб, и даде хвалу Богу пред свима, и преломивши стаде јести.
 
36 Онда се сви развеселивши и они једоше.
 
37 А у ладји беше нас душа свега двеста и седамдесет и шест.
 
38 И наситивши се јела, олакшаше ладју избацивши пшеницу у море.
 
39 А кад би дан не познаваху земље; него угледаше некакав залив с песком, на који се договорише ако буде могуће, да извуку ладју.
 
40 И подигнувши ленгере вожаху се по мору, и одрешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према ветрићу који дуваше, вожасмо се крају.
 
41 А кад додјосмо као на један језик, где се море као раздељује, насади се ладја; и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова.
 
42 А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече.
 
43 Али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповеди онима који знаху пливати да искоче најпре, и да изидју на земљу;
 
44 А остали једни на даскама а једни на чему од ладје. И тако изидјоше сви живи на земљу.
 
 

  [ Prev ] 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | [ Next ]