|
|
1. Самуилова Chapter15
1 А Самуило рече Саулу: Господ ме је послао да те помажем за цара над народом Његовим, над Израиљем; слушај дакле речи Господње.
2 Овако вели Господ над војскама: Опоменух се шта је учинио Амалик Израиљу, како му се опро на путу кад је ишао из Мисира.
3 Зато иди и побиј Амалика, и затри као проклето све што год има; не жали га, него побиј и људе и жене и децу и шта је на сиси и волове и овце и камиле и магарце.
4 Тада Саул сазва народ, и изброја их у Телаиму, и беше их двеста хиљада пешака и десет хиљада људи од Јуде.
5 И додје Саул до града амаличког, и намести заседу у потоку.
6 И рече Саул Кенејима: Идите, одвојите се, уклоните се од Амалика, да вас не би потро с њима; јер сте ви учинили милост свим синовима Израиљевим кад су ишли из Мисира. И отидоше Кенеји од Амалика.
7 И Саул поби Амалике од Авиле до Сура, који је према Мисиру.
8 И ухвати Агага цара амаличког живог, а сав народ његов поби оштрим мачем.
9 И Саул и народ његов поштеде Агага и најбоље овце и најбоље волове и угојену стоку и јагањце и све што беше добро, и не хтеше побити; него шта беше зло и без цене, оно побише.
10 Зато додје реч Господња к Самуилу говорећи:
11 Кајем се што сам Саула поставио царем, јер је одступио од мене, и није извршио моје речи. И расрди се Самуило врло, и викаше ка Господу сву ноћ.
12 И уставши рано Самуило подје пред Саула. И јавише Самуилу говорећи: Саул додје у Кармил, и ено подиже себи споменик, па се врати оданде и отиде даље и сидје у Галгал.
13 Кад Самуило додје к Саулу, рече му Саул: Благословен да си Господу! Извршио сам реч Господњу.
14 А Самуило рече: Каква је то блека оваца у ушима мојим? И рика волова коју чујем?
15 А Саул рече: Од Амалика догнаше их; јер народ поштеде најбоље овце и најбоље волове да принесе на жртву Господу Богу твом; остало пак побисмо као проклето.
16 А Самуило рече Саулу: Стани да ти кажем шта ми је рекао Господ ноћас. Рече му: Говори.
17 Тада рече Самуило: Ниси ли био мали сам у својим очима, пак си постао глава племенима Израиљевим, и Господ те помаза за цара над Израиљем?
18 И Господ те посла на овај пут и рече: Иди, побиј грешне Амалике, и војуј на њих докле их не истребите.
19 Зашто, дакле, не послуша глас Господњи, него се наклопи на плен, и учини зло пред Господом?
20 А Саул одговори Самуилу: Та послушао сам глас Господњи, и ишао сам путем којим ме посла Господ, и довео сам Агага цара амаличког, а Амалике сам истребио.
21 Него народ узе од плена овце и волове, најбоље измедју проклетих ствари, да принесе на жртву Господу Богу твом у Галгалу.
22 Али Самуило рече: Зар су миле Господу жртве паљенице и приноси као кад се слуша глас Његов? Гле, послушност је боља од жртве и покорност од претилине овнујске.
23 Јер је непослушност као грех од чарања, и непокорност као сујеверство и идолопоклонство. Одбацио си реч Господњу, зато је и Он тебе одбацио да не будеш више цар.
24 Тада рече Саул Самуилу: Згрешио сам што сам преступио заповест Господњу и твоје речи; јер побојах се народа и послушах глас његов.
25 Него сада опрости ми грех мој, и врати се са мном да се поклоним Господу.
26 А Самуило рече Саулу: Нећу се вратити с тобом, јер си одбацио реч Господњу, и зато је тебе Господ одбацио да не будеш више цар над Израиљем.
27 И Самуило се окрете да иде, али га Саул ухвати за скут од плашта његовог, те се одадре.
28 Тада му рече Самуило: Одадро је Господ царство Израиљево од тебе данас, и дао га ближњем твом, који је бољи од тебе.
29 И доиста Јунак Израиљев неће слагати, нити ће се раскајати; јер није човек да се каје.
30 А он рече: Згрешио сам; али ми сад учини част пред старешинама народа мог и пред Израиљем, и врати се са мном да се поклоним Господу Богу твом.
31 И вративши се Самуило отиде за Саулом, и поклони се Саул Господу.
32 Потом рече Самуило: Доведите ми Агага, цара амаличког. И додје к њему Агаг весео, јер говораше Агаг: Заиста, прошла је горчина смртна.
33 Али Самуило рече: Како је твој мач учинио те су жене остале без деце, тако ће остати без деце твоја мајка медју женама. И исече Самуило Агага пред Господом у Галгалу.
34 Потом отиде Самуило у Раму, а Саул отиде кући својој у Гавају Саулову.
35 И Самуило не виде више Саула до своје смрти, и плакаше Самуило за Саулом, што се Господ покаја што је поставио Саула царем над Израиљем.
|
|