|
|
1. Дневника Chapter11
1 И сабраше се сви Израиљци к Давиду у Хеврон, и рекоше: Ево, ми смо кост твоја и тело твоје.
2 И пре, док Саул беше цар ти си одводио и доводио Израиља; и Господ Бог твој рекао ти је: Ти ћеш пасти народ мој Израиља; и ти ћеш бити водј народу мом Израиљу.
3 Тако додјоше све старешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима Давид веру у Хеврону пред Господом, и помазаше Давида за цара над Израиљем као што беше рекао Господ преко Самуила.
4 Потом отиде Давид са свим Израиљем на Јерусалим, а то је Јевус, јер онде беху Јевусеји, који живљаху у оној земљи.
5 И рекоше Јевушани Давиду: Нећеш ући овамо. Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов.
6 Јер Давид рече: Ко први надбије Јевусеје, биће кнез и војвода. И Јоав, син Серујин изидје први, и поста кнез.
7 После седјаше Давид у том граду, зато га прозваше град Давидов.
8 И сазида град унаоколо, од Милона унаоколо; а Јоав оправи остатак града.
9 И Давид једнако напредоваше и сиљаше се, јер Господ над војскама беше с њим.
10 А ово су поглавице медју јунацима Давидовим, који јуначки радише уза њ за царство његово са свим Израиљем да буде цар над Израиљем по речи Господњој;
11 И ово је број јунака Давидових: Јасовеам син Ахмонијев, први измедју тридесет; он махну копљем својим на три стотине, и поби их у једанпут.
12 А за њим Елеазар, син Додов Ахошанин, он беше један од три јунака.
13 Он беше с Давидом у Фас-Дамиму, кад се Филистеји скупише на бој; и онде беше њива пуна јечма, и народ побеже од Филистеја,
14 А они стадоше усред њиве, и одбранише је побивши Филистеје; и Господ даде избављење велико.
15 И та три прва измедју тридесет сидјоше ка стени к Давиду у пећину Одоламску, кад војска филистејска стајаше у логору у долини рафајској.
16 А Давид беше онда у граду, а стража филистејска беше тада у Витлејему.
17 И Давид зажеле и рече: Ко би ми донео воде да пијем из студенца витлејемског што је код врата?
18 Тада та тројица продреше кроз логор филистејски, и захватише воде из студенца витлејемског који је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; а Давид не хте пити, него је изли Господу.
19 И рече: Не дао ми Бог мој да то учиним! Еда ли ћу пити крв тих људи који не марише за живот свој? Јер је донесоше не марећи за живот свој. И не хте је пити. То учинише та три јунака.
20 И Ависај брат Јоавов беше први измедју тројице. И он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се медју тројицом;
21 Медју тројицом беше славнији од друге двојице и беше им поглавица; али оне тројице не стиже.
22 Венаја син Јодајев, син човека јунака из Касеила, који учини велика дела, он погуби два јунака моавска, и сишав уби лава у јами кад беше снег.
23 Он уби и неког Мисирца високог пет лаката. Имаше Мисирац у руци копље као вратило, а он изидје на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовим копљем.
24 То учини Венаја, син Јодајев, и би славан медју ова три јунака.
25 Беше најславнији измедју тридесеторице, али оне тројице не стиже. И Давид га постави над пратиоцима својим.
26 Јунаци измедју војника беху: Асаило, брат Јоавов, Елханан, син Додов из Витлејема,
27 Самот Арорарин, Хелис Фелоњанин,
28 Ира син Икисов из Текује, Авијезер из Анатота,
29 Сивехај из Хусата, Илај из Ахоха,
30 Марај из Нетофата, Хелед син Ванин из Нетофата,
31 Итај, син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових, Венаја из Фаратона,
32 Урај од потока гаских, Авило из Арвата,
33 Азмавет из Варума, Елијава из Салвона,
34 Синови Асима Гизоњанина, Јонатан син Сагијин Араранин,
35 Ахијам син Сахаров Араранин, Елифар син Уров,
36 Ефер из Мехирата, Ахија из Фелона,
37 Есро Кармилац, Нарав син Есвајев,
38 Јоило брат Натанов, Мивар син Агиријев,
39 Селек Амонац, Нарај Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву, сину Серујином,
40 Ира Јетранин, Гарив Јетранин,
41 Урија Хетејин, Завад син Алајев,
42 Адина, син Сизин од синова Рувимових, поглавар синова Рувимових, и тридесет с њим,
43 Анан син Масин, и Јосафат из Митне,
44 Озија из Асетрота, Сама и Јехило синови Хотана Ароиранина,
45 Једиаило син Симријев и Јоха брат му из Тисе,
46 Елило Мављанин, и Јеривај и Јосавија синови Елнамови, и Јетема Моавац,
47 Елило и Овид и Јасило из Месоваје.
|
|