|
|
2. Kraljevima Chapter4
1 Žena jednoga od proročkih sinova zamoli Elizeja ovako:"Tvoj sluga, moj muž, umro je; a znaš da se tvoj sluga bojao Jahve. Sada je došao vjerovnik da mi uzme oba sina i učini ih svojim robovima."
2 Elizej joj reče:"Što ti mogu učiniti! Reci mi što imaš u kući?" Ona odgovori:"Tvoja sluškinja nema ništa u kući, osim vrča ulja."
3 Tada joj reče:"Idi i posudi od svih svojih susjeda praznih sudova, ali neka ih ne bude premalo!
4 Zatim se vrati kući, zatvori vrata za sobom i za svojim sinovima i nalijevaj ulje u sve te sudove i pune stavljaj na stranu."
5 I ode ona od njega, zatvori vrata za sobom i za svojim sinovima. Oni su joj dodavali sudove, a ona ih punila.
6 I kad se sudovi napuniše, reče ona svome sinu:"Dodaj mi još jedan sud!" Ali joj on odgovori:"Nema više sudova." I ulje stade.
7 Ona ode i kaza čovjeku Božjem, a on joj reče:"Idi, prodaj ulje i podmiri svoj dug, a od ostatka živjet ćeš ti i tvoji sinovi!"
8 Jednoga je dana Elizej prolazio kroza Šunam. A živjela ondje ugledna žena i ona ga pozva k stolu. Odonda, kad god prolazaše onuda, uvratio bi se k njoj na jelo.
9 Ona reče svome mužu:"Evo, znam i vidim da je svet onaj čovjek Božji što prolazi ovuda.
10 Načinimo mu sobicu na krovu, stavimo mu ondje postelju, stol, stolicu i svjetiljku:kad dođe k nama, povući će se onamo."
11 Jednoga dana dođe on onamo, povuče se u gornju sobu i počinu ondje.
12 Reče zatim svome momku Gehaziju:"Pozovi tu Šunamku!" On je pozva te ona stade preda nj.
13 I još mu reče:"Kaži joj:'Lijepo se brineš za nas. Što možemo učiniti za te? Treba li reći riječ za te kralju ili vojskovođi?'" Ali ona odgovori:"Ja živim usred svoga naroda."
14 On nastavi:"Dakle, što da učinimo za nju?" Gehazi odgovori:"Eto, nema sina, a muž joj je vremešan."
15 A on reče:"Pozovi je!" Pozva je, a ona stade kod ulaza.
16 "Dogodine u ovo doba", reče joj, "zagrlit ćeš sina u naručju." A ona reče:"Ne, gospodaru moj, ne varaj službenice svoje!"
17 Ali je žena doista zatrudnjela i rodila je sina druge godine u ono doba, kako joj je rekao Elizej.
18 Dječak je rastao. Jednoga dana ode ocu kod žetelaca.
19 I potuži se ocu:"Jao, glava, glava moja!" A otac zapovjedi jednom momku da ga odnese majci.
20 On ga uze i odvede ga njegovoj majci. Na njenim je koljenima ostao do podne i onda umrije.
21 Ona tada ode gore i položi ga u postelju Božjega čovjeka. Izišla je zatim i zaključala vrata.
22 Potom je pozvala svoga muža i rekla:"Pošalji mi jednoga od momaka i jednu magaricu; otrčat ću do čovjeka Božjeg i vratit ću se."
23 On je upita:"Zašto da danas pođeš k njemu? Nije ni mlađak niti je subota." Ali ona odgovori:"Ostaj u miru!"
24 Pošto joj je momak osamario magaricu, ona će mu:"Povedi i pođi! Ne zadržavaj me na putu, osim ako ti naredim."
25 Ode ona i dođe k čovjeku Božjem, na goru Karmel. Kada je čovjek Božji ugleda izdaleka, reče svome momku Gehaziju:"Evo one Šunamke.
26 Otrči pred nju i pitaj je:'Kako si? Je li ti muž dobro? Je li ti dijete zdravo?'" Ona odgovori:"Zdravi smo."
27 Kada je stigla do čovjeka Božjega na gori, obujmi mu noge. Gehazi pristupi da je odmakne, ali mu čovjek Božji reče:"Pusti je jer joj je duša ojađena. Jahve mi krije, nije mi ništa objavio."
28 A ona reče:"Zar sam ja tražila sina od svoga gospodara? Nisam li ti govorila da me ne zavaravaš?"
29 On tada reče Gehaziju:"Opaši se, uzmi u ruku moj štap pa idi! Ako koga susretneš, ne pozdravljaj ga; ako te tko pozdravi, ne odzdravljaj mu. Moj štap položi na dječaka."
30 Ali dječakova majka reče:"Života mi Jahvina i tvoga, neću te ostaviti!" On tada ustade i pođe za njom.
31 Gehazi je otišao prije njih i položio štap na dječaka, ali ne bješe ni glasa ni odziva. Vrati se on pred Elizeja i javi mu:"Dječak se nije probudio."
32 Elizej uđe u kuću i nađe dječaka gdje mrtav leži na njegovoj postelji.
33 Ušavši, zatvori vrata za sobom i pomoli se Jahvi.
34 Zatim se pope na postelju, leže na dječaka, položi svoja usta na njegova usta, svoje oči na njegove oči, svoje ruke na njegove ruke; disao je nad njim te se ugrijalo tijelo dječakovo.
35 Potom ustade i prošeta se po kući tamo-amo, zatim se opet pope i disaše nad njim. A dječak tada kihnu sedam puta i otvori oči.
36 I zovnu Elizej Gehazija i reče:"Pozovi tu Šunamku." On je pozva. Kad je stigla preda nj, reče joj:"Uzmi svoga sina."
37 Ona, ušavši, pade mu pred noge i pokloni se do zemlje. Zatim uze svoga sina te iziđe.
38 Elizej se vrati u Gilgal, a bijaše glad u zemlji. I kad su proročki sinovi sjedili pred njim, reče svome momku:"Stavi veliki lonac na vatru i skuhaj jelo sinovima proročkim."
39 Jedan od njih ode u polje da nabere zelja, ali nađe divlju povijušu i nabra s nje punu haljinu gorkih plodova. Vrati se i nareza ih u lonac, jer nije znao kakvi su.
40 Usuše ljudima da jedu. Ali kad su počeli jesti, povikaše:"Čovječe Božji! Smrt je u loncu!" I nisu mogli jesti.
41 Tada će Elizej:"Donesite brašna!" I baci ga u lonac i reče:"Uspite ljudima neka jedu!" I ništa više nije bilo štetno u loncu.
42 Neki čovjek došao iz Baal Šališe i donio čovjeku Božjem kruh od prvina, dvadeset ječmenih hljebova i kaše u torbi. A on zapovjedi:"Daj ljudima neka jedu!"
43 Ali njegov momak odgovori:"Kako to mogu postaviti pred stotinu ljudi?" On odgovori:"Podaj ljudima i neka jedu, jer ovako veli Jahve:'Jest će i preostat će.'"
44 I postavi on pred njih. I jedoše i još preosta, prema riječi Jahvinoj.
|
|