|
|
Псалми Chapter104
1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2 Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш не крилима ветреним.
4 Чиниш ветрове да су Ти андјели, пламен огњени да су Ти слуге.
5 Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6 Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7 Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8 Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9 Поставио си медју, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10 Извео си изворе по долинама, измедју гора теку воде.
11 Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жедј своју.
12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13 Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15 И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17 На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19 Створио се месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21 Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22 Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23 Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24 Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26 Ту ладје плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27 Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30 Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31 Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33 Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34 Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35 Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
|
|