|
|
Псалми Chapter102
1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изадје преда Те.
2 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3 Јер продјоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7 Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
10 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
|
|