|
|
Матеј Chapter14
1 У то време додје глас до Ирода четворовласника о Исусу;
2 И рече слугама својим: То је Јован крститељ; он устаде из мртвих, и зато чини чудеса.
3 Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу Иродијаде ради жене Филипа брата свог.
4 Јер му говораше Јован: Не можеш ти ње имати.
5 И хтеде да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка.
6 А кад беше дан родјења Иродовог, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду.
7 Зато и с клетвом обећа јој дати шта год заиште.
8 А она научена од матере своје: Дај ми, рече, овде на кругу главу Јована крститеља.
9 И забрину се цар; али клетве ради и оних који се гошћаху с њим, заповеди јој дати.
10 И посла те посекоше Јована у тамници.
11 И донесоше главу његову на кругу, и дадоше девојци, и однесе је матери својој.
12 И дошавши ученици његови, узеше тело његово и укопаше га; и додјоше Исусу те јавише.
13 И чувши Исус, отиде оданде у ладји у пусто место насамо. А кад то чуше људи, идоше за Њим пешице из градова.
14 И изашавши Исус виде многи народ, и сажали му се за њих, и исцели болеснике њихове.
15 А пред вече приступише к Њему ученици Његови говорећи: Овде је пусто место, а доцкан је већ; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.
16 А Исус рече им: Не треба да иду; подајте им ви нека једу.
17 А они рекоше Му: Немамо овде до само пет хлебова и две рибе.
18 А Он рече: Донесите ми их овамо.
19 И заповеди народу да поседају по трави; па узе оних пет хлебова и две рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима својим, а ученици народу.
20 И једоше сви, и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних.
21 А оних што су јели беше људи око пет хиљада, осим жена и деце.
22 И одмах натера Исус ученике своје да удју у ладју и напред да иду на оне стране док Он отпусти народ.
23 И одступивши народ попе се на гору сам да се моли Богу. И увече беше онде сам.
24 А ладја беше насред мора у невољи од валова, јер беше противан ветар.
25 А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус идући по мору.
26 И видевши Га ученици по мору где иде, поплашише се говорећи: То је утвара; и од страха повикаше.
27 А Исус одмах рече им говорећи: Не бојте се; ја сам, не плашите се.
28 А Петар одговарајући рече: Господе! Ако си Ти, реци ми да додјем к Теби по води.
29 А Он рече: Ходи. И изишавши из ладје Петар идјаше по води да додје к Исусу.
30 Но видећи ветар велики уплаши се, и почевши се топити, повика говорећи: Господе, помагај!
31 И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: Маловерни! Зашто се посумња?
32 И кад удјоше у ладју, преста ветар.
33 А који беху у ладји приступише и поклонише Му се говорећи: Ваистину Ти си Син Божји.
34 И прешавши додјоше у земљу генисаретску.
35 И познавши Га људи из оног места, послаше по свој оној околини, и донесоше к Њему све болеснике.
36 И мољаху Га да се само дотакну скута од Његове хаљине; и који се дотакоше оздравише.
|
|