|
|
Марко Chapter6
1 И изадје оданде, и додје на своју постојбину; и за Њим идоше ученици Његови.
2 И кад додје субота, поче учити у зборници. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се?
3 Није ли ово дрводеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде медју нама? И саблажњаваху се о Њега.
4 А Исус рече им: Нигде није пророк без части до на постојбини својој и у роду и у дому свом.
5 И не могаше онде ни једно чудо да учини, осим што мало болесника исцели метнувши на њих руке.
6 И чудио се неверству њиховом. И идјаше по околним селима и учаше.
7 И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.
8 И заповеди им да ништа не узимају на пут осим једног штапа: ни торбе ни хлеба ни новаца у појасу;
9 Него обувени у опанке, и не облачећи две хаљине.
10 И рече им: Где удјете у дом онде останите док не изадјете оданде.
11 И ако вас ко не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прах с ногу својих за сведочанство њима. Заиста вам кажем: лакше ће бити Содому и Гомору у дан страшног суда него граду оном.
12 И отишавши проповедаху да се треба кајати;
13 И дјаволе многе изгоњаху; и мазаху уљем многе болеснике; и исцељиваху.
14 И зачу цар Ирод за Исуса (јер Његово име беше се разгласило), и рече: Јован крститељ из мртвих уста, зато чини чудеса.
15 Други говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или као који од пророка.
16 А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посекао, он уста из мртвих.
17 Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа брата свог, јер се ожени њом.
18 Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жене брата свог.
19 А Иродијада расрди се на њега, и хтеде да га убије, али не могаше.
20 Јер се Ирод бојаше Јована знајући га да је човек праведан и свет, и чуваше га; и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.
21 И догоди се дан згодан, кад Ирод на дан свог родјења даваше вечеру кнезовима својим и војводама и старешинама галилејским.
22 И ушавши кћи Иродијадина и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим рече цар девојци: Ишти у мене шта год хоћеш, и даћу ти.
23 И закле јој се: Шта год заиштеш у мене даћу ти, да би било и до пола царства мог.
24 А она изашавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована крститеља.
25 И одмах ушавши брзо к цару заиска говорећи: Хоћу да ми даш, сад на кругу, главу Јована крститеља.
26 И забрину се цар, али клетве ради и гостију својих не хте јој одрећи.
27 И одмах посла цар џелата, и заповеди да донесе главу његову.
28 А он отишавши посече га у тамници, и донесе главу његову на кругу, и даде девојци, а девојка даде је матери својој.
29 И чувши ученици његови додјоше и узеше тело његово, и метнуше га у гроб.
30 И скупише се апостоли к Исусу, и јавише Му све и шта учинише и шта људе научише.
31 И рече им: Додјите ви сами насамо, и почините мало. Јер их беше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести.
32 И одоше на ладји у пусто место сами.
33 И видеше их људи кад идјаху, и познаше их многи, и пешице из свих градова стецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око Њега.
34 И изашавши Исус виде народ многи, и сажали Му се, јер беху као овце без пастира; и поче их учити много.
35 И кад би већ пред ноћ, приступише к Њему ученици Његови говорећи: Пусто је место, а већ је касно;
36 Отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хлеба; јер немају шта јести.
37 А Он одговарајући рече им: Дајте им ви нека једу. А они рекоше: Једино да идемо да купимо за двеста гроша хлеба, па да им дамо да једу?
38 А Он им рече: Колико хлебова имате? Идите и видите. И видевши рекоше: Пет хлебова и две рибе.
39 И заповеди им да их посаде све на гомиле по зеленој трави.
40 И посадише се на гомиле по сто и по педесет.
41 И узевши оних пет хлебова и две рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хлебове, и даде ученицима својим да метну испред њих; и оне две рибе раздели свима.
42 И једоше сви, и наситише се.
43 И накупише комада дванаест котарица пуних и од риба.
44 А беше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи.
45 И одмах натера ученике своје да удју у ладју и да иду напред на оне стране у Витсаиду док Он отпусти народ.
46 И отпустивши их оде на гору да се помоли Богу.
47 И увече беше ладја насред мора, а Он сам на земљи.
48 И виде их где се муче веслајући: јер им беше противан ветар. И око четврте страже ноћне додје к њима идући по мору; и хтеде да их мимоидје.
49 А они видевши Га где иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше;
50 Јер Га сви видеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се.
51 И удје к њима у ладју, и утоли ветар; и врло се уплашише, и дивљаху се.
52 Јер их не научише хлебови; јер се беше срце њихово окаменило.
53 И прешавши додјоше у земљу генисаретску; и стадоше у крај.
54 И кад изадјоше из ладје, одмах Га познаше људи.
55 И оптрчавши сав онај крај, почеше на одрима доносити болеснике где су чули да је Он.
56 И куд год идјаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху Га да се барем скута од хаљине Његове дотакну: и оздрављаху сви који Га се дотицаху.
|
|