1 И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе маслинске, посла двојицу од ученика својих
2 И рече им: Идите у село што је пред вама, и одмах како удјете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није уседао; одрешите га и доведите.
3 И ако вам ко рече: Шта то чините? Кажите: Треба Господу; и одмах ће га послати овамо.
4 А они одоше, и надјоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одрешише га.
5 И неко од оних што стајаху онде рекоше им: Зашто дрешите магаре?
6 А они рекоше им као што им заповеди Исус; и оставише их.
7 И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и уседе на њ.
8 А многи простреше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.
9 А који идјаху пред Њим и за Њим, викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње!
10 Благословено царство оца нашег Давида који иде у име Господње! Осана на висини!
11 И удје Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изадје у Витанију с дванаесторицом.
12 И сутрадан кад изадјоше из Витаније, огладне.
13 И видевши издалека смокву с лишћем додје не би ли шта нашао на њој; и дошавши к њој ништа не надје осим лишћа; јер још не беше време смоквама.
14 И одговарајући Исус рече јој: Да одсад од тебе нико не једе рода довека. И слушаху ученици Његови.
15 И додјоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
16 И не даде да ко пронесе суда кроз цркву.
17 И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој нека се зове дом молитве свим народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.
18 И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би Га погубили; плашили су Га се, јер Га је народ слушао.
19 И кад би увече изадје напоље из града.
20 И у јутру пролазећи видеше смокву где се посушила из корена.
21 И опоменувши се Петар рече Му: Рави! Гле, смоква што си је проклео, посушила се.
22 И одговарајући Исус рече им:
23 Имајте веру Божју; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: Дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу свом, него узверује да ће бити као што говори: биће му шта год рече.
24 Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви верујте да ћете примити; и биће вам.
25 И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате на кога: да и Отац ваш који је на небесима опрости вама погрешке ваше.
26 Ако ли, пак, ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрешке ваше.
27 И додјоше опет у Јерусалим; и кад ходјаше по цркви додјоше к Њему главари свештенички и књижевници и старешине,
28 И рекоше Му: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту, да то чиниш?
29 А Исус одговарајући рече им: и ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним.
30 Крштење Јованово или би с неба или од људи? Одговорите ми.
31 И мишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
32 Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк беше.
33 И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. И Исус одговарајући рече њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.