|
|
Марко Chapter10
1 И уставши оданде додје у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
2 И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?
3 А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?
4 А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.
5 И одговарајући Исус рече им: По тврдји вашег срца написа вам он заповест ову.
6 А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.
7 Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,
8 И буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.
9 А шта је Бог саставио човек да не раставља.
10 И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.
11 И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.
12 И ако жена остави мужа свог и подје за другог, чини прељубу.
13 И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.
14 А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.
15 Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.
16 И загрливши их метну на њих руке те их благослови.
17 И кад изадје на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?
18 А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
19 Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.
20 А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.
21 А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и додји, те хајде за мном узевши крст.
22 А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.
23 И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!
24 А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.
26 А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?
27 А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.
28 А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.
29 А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јевандјеља ради,
30 А да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.
31 Али ће многи први бити последњи, и последњи први.
32 А кад идјаху путем у Јерусалим, Исус идјаше пред њима, а они се чудјаху, и за Њим идјаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:
33 Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;
34 И наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.
35 И пред Њега додјоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.
36 А Он им рече: Шта хоћете да вам учиним?
37 А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.
38 А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?
39 А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;
40 Али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.
41 И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.
42 А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.
43 Али медју вама да не буде тако; него који хоће да буде већи медју вама, да вам служи.
44 И који хоће први медју вама да буде, да буде свима слуга.
45 Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.
46 И додјоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, седјаше крај пута и прошаше.
47 И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!
48 И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!
49 И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.
50 А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и додје к Исусу.
51 И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.
52 А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.
|
|