|
|
Јован Chapter10
1 Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;
2 А који улази на врата јесте пастир овцама.
3 Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;
4 И кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.
5 А за тудјином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас тудји.
6 Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.
7 Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.
8 Сви колико их год додје пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.
9 Ја сам врата; ко удје кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.
10 Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја додјох да имају живот и изобиље.
11 Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.
12 А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;
13 А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.
14 Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.
15 Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.
16 И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
17 Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.
18 Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог.
19 Тада опет поста распра медју Јеврејима за ове речи.
20 Многи од њих говораху: У њему је дјаво, и полудео је; шта га слушате?
21 Други говораху: Ове речи нису лудога; зар може дјаво слепима очи отварати?
22 А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима.
23 И ходаше Исус у цркви по трему Соломуновом.
24 А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.
25 Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог она сведоче за ме.
26 Али ви не верујете; јер нисте од мојих оваца, као што вам казах.
27 Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.
28 И ја ћу им дати живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.
29 Отац мој који ми их даде већи је од свих; и нико их не може отети из руке Оца мог.
30 Ја и Отац једно смо.
31 А Јевреји опет узеше камење да Га убију.
32 Исус им одговори: Многа вам добра дела јавих од Оца свог; за које од оних дела бацате камење на ме?
33 Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог.
34 Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашем: Ја рекох: богови сте?
35 Ако оне назва боговима којима реч Божија би, и писмо се не може покварити;
36 Како ви говорите Ономе ког Отац посвети и посла на свет: Хулу на Бога говориш, што рекох: Ја сам Син Божји?
37 Ако не творим дела Оца свог не верујте ми.
38 Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему.
39 Тада опет гледаху да Га ухвате; али им се измаче из руку.
40 И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован пре крштаваше; и оста онде.
41 И многи додјоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше.
42 И многи вероваше Га онде.
|
|