|
|
2. Мојсијева Chapter13
1 И рече Господ Мојсију говорећи:
2 Посвети ми сваког првенца, шта год отвара материцу у синова Израиљевих, и од људи и од стоке; јер је моје.
3 И Мојсије рече народу: Памтите овај дан, у који изидјосте из Мисира, из дома ропског, јер вас руком крепком изведе Господ оданде; нека се дакле не једе ништа с квасцем.
4 Данас излазите, месеца Авива;
5 Па кад те Господ уведе у земљу хананејску и хетејску и аморејску и јевејску и јевусејску, за коју се заклео оцима твојим да ће ти је дати, земљу у којој тече млеко и мед, тада да служиш службу ову овог месеца;
6 Седам дана једи хлебове пресне, а седми дан нека је празник Господњи.
7 Хлебови пресни да се једу седам дана, и да се не види у тебе ништа с квасцем, нити да се види у тебе квасац у целом крају твом.
8 И казаћеш сину свом у тај дан говорећи: Ово је за оно што ми је учинио Господ кад сам излазио из Мисира.
9 И нека ти буде као знак на руци твојој и као спомен пред очима твојим, да ти закон Господњи буде у устима; јер те је руком крепком извео Господ из Мисира.
10 Зато врши закон овај на време, од године до године.
11 И кад те уведе Господ у земљу хананејску, као што се заклео теби и твојим оцима, и да ти је,
12 Одвајаћеш Господу шта год отвара материцу, и од стоке твоје шта год отвара материцу, шта је мушко, да буде Господу.
13 А свако магаре првенче откупи јагњетом или јаретом; ако ли га не би откупио, сломи му врат. Али сваког првенца човечјег измедју синова својих откупи.
14 А кад те запита син твој унапред говорећи: Шта је то? Реци му: Руком крепком изведе нас Господ из Мисира, из дома ропског.
15 Јер кад отврдну Фараон, те нас не хте пустити, поби Господ све првенце у земљи мисирској од првенца човечјег до првенца од стоке; зато приносим Господу све мушко што отвара материцу, а сваког првенца синова својих откупљујем.
16 И то нека ти је као знак на руци и као почеоник медју очима твојим, да нас је руком крепком извео Господ из Мисира.
17 А кад Фараон пусти народ, не одведе их Бог путем к земљи филистејској, ако и беше краћи, јер Бог рече: Да се не покаје народ кад види рат, и не врати се у Мисир.
18 Него Бог заведе народ путем преко пустиње на Црвеном Мору. А војничким редом изидјоше синови Израиљеви из земље мисирске.
19 И Мојсије узе кости Јосифове са собом; јер беше заклео синове Израиљеве рекавши: Заиста ће вас походити Бог, а тада изнесите кости моје одавде са собом.
20 Тако отишавши из Сохота стадоше у логор у Етаму, накрај пустиње.
21 А Господ идјаше пред њима дању у ступу од облака водећи их путем, а ноћу у ступу од огња светлећи им, да би путовали дању и ноћу.
22 И не уклањаше испред народа ступ од облака дању ни ступ од огња ноћу.
|
|