1 А Господ рече Мојсију: Још ћу једно зло пустити на Фараона и на Мисир, па ће вас онда пустити; пустиће сасвим, и још ће вас терати.
2 А сада кажи народу нека сваки човек иште у суседа свог и свака жена у суседе своје накита сребрних и накита златних.
3 И Господ учини те народ надје љубав у Мисираца; и сам Мојсије беше врло велик човек у земљи мисирској код слуга Фараонових и код народа.
4 И рече Мојсије: Овако вели Господ: Око поноћи проћи ћу кроз Мисир,
5 И помреће сви првенци у земљи мисирској, од првенца Фараоновог, који хтеде седети на престолу његовом, до првенца слушкиње за жрвњем, и од стоке шта је год првенац.
6 И биће вика велика по свој земљи мисирској, какве још није било нити ће је кад бити.
7 А код синова Израиљевих нигде неће ни пас језиком својим маћи ни медју људима ни медју стоком, да знате да је Господ учинио разлику измедју Израиљаца и Мисираца.
8 И доћи ће све те слуге твоје к мени, и поклониће ми се говорећи: Иди, и ти и сав народ који је пристао за тобом. И онда ћу изаћи. И отиде Мојсије од Фараона с великим гневом.
9 А Господ рече Мојсију: Неће вас послушати Фараон, да бих умножио чудеса своја у земљи мисирској.
10 И Мојсије и Арон учинише сва ова чудеса пред Фараоном, а Господ учини те отврдну срце Фараону, и не пусти синове Израиљеве из земље своје.