|
|
2. Царевима Chapter2
1 А кад Господ хтеде узети Илију у вихору на небу, подјоше Илија и Јелисије из Галгала.
2 И рече Илија Јелисију: Остани ти овде, јер мене Господ шаље до Ветиља. Али Јелисије рече: Тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. И додјоше у Ветиљ.
3 Тада додјоше к Јелисију синови пророчки који беху у Ветиљу и рекоше му: Знаш ли да ће данас Господ узети господара твог од тебе? А он рече: Знам, ћутите.
4 Опет му рече Илија: Јелисије, остани ти ту, јер ме Господ шаље у Јерихон. А он рече: Тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. Тако додјоше у Јерихон.
5 А синови пророчки који беху у Јерихону приступише к Јелисију, и рекоше му: Знаш ли да ће данас узети Господ од тебе господара твог? А он рече: Знам, ћутите.
6 Опет му рече Илија: Остани ти ту, јер ме Господ шаље на Јордан. А он рече: Тако жив био Господ и тако била жива твоја душа, нећу те оставити. Тако отидоше обојица.
7 И педесет људи измедју синова пророчких отидоше и стадоше према њима из далека, а они обојица уставише се код Јордана.
8 И узе Илија плашт свој, и савивши га удари њим по води, а она се раступи тамо и амо, те предјоше обојица сувим.
9 А кад предјоше, рече Илија Јелисију: Ишти шта хоћеш да ти учиним, докле се нисам узео од тебе. А Јелисије рече: Да буду два дела духа твог у мене.
10 А он му рече: Заискао си тешку ствар; али ако ме видиш кад се узмем од тебе, биће ти тако; ако ли не видиш, неће бити.
11 И кад идјаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, и Илија отиде у вихору на небо.
12 А Јелисије видећи то викаше: Оче мој, оче мој! Кола Израиљева и коњици његови! И не виде га више; потом узе хаљине своје и раздре их на два комада.
13 И подиже плашт Илијин, који беше спао с њега, и вративши се стаде на брегу јорданском.
14 И узевши плашт Илијин, који беше спао с њега, удари по води и рече: Где је Господ Бог Илијин? А кад и он удари по води, раступи се вода тамо и амо, и предје Јелисије.
15 А кад с друге стране видеше синови пророчки, који беху у Јерихону, рекоше: Почину дух Илијин на Јелисију. И сретоше га и поклонише му се до земље.
16 И рекоше му: Ево има у слуга твојих педесет јунака, нека иду и траже твог господара, да га не буде узео дух Господњи и бацио га на какво брдо или у какав до. А он рече: Не шаљите.
17 Али они наваљиваху на њ докле му се не досади, те рече: Пошаљите. И послаше педесет људи који га тражише три дана, али не надјоше.
18 И вратише се к њему, а он беше у Јерихону, па им рече: Нисам ли вам говорио да не идете?
19 Тада градјани рекоше Јелисију: Гле, добро је живети у овом граду, као што господар наш види; али је вода зла и земља неродна.
20 А он им рече: Донесите ми нов котао, и метните у њ соли. И донесоше му.
21 А он изадје на извор и баци у њ со, говорећи: Овако вели Господ: Исцелих ову воду, да не буде више од ње смрти ни неродности.
22 И вода поста здрава до данашњег дана по речи Јелисијевој, коју изрече.
23 Потом отиде оданде у Ветиљ; и кад идјаше путем, изидјоше мала деца из града и ругаху му се говорећи му: Ходи, ћело! Ходи, ћело!
24 А Јелисије обазре се и видећи их прокле их именом Господњим. Тада изадјоше две медведице из шуме, и растргоше четрдесет и двоје деце.
25 Оданде отиде на гору кармилску, а оданде се врати у Самарију.
|
|