|
|
2. Царевима Chapter10
1 А Ахав имаше седамдесет синова у Самарији; и Јуј написа књигу и посла је у Самарију ка главарима језраелским, старешинама и хранитељима Ахавовим, и рече:
2 Како ова књига додје к вама, у којих су синови господара вашег и кола и коњи и град тврди и оружје,
3 Гледајте који је најбољи и највештији измедју синова господара вашег, те га посадите на престо оца његовог, и бијте се за дом господара свог.
4 Али се они врло уплашише и рекоше: Ето, два цара не одолеше му, а како ћемо му ми одолети?
5 И који беше над домом, и који беше над градом, и старешине и хранитељи послаше к Јују говорећи: Ми смо слуге твоје, чинићемо све што нам кажеш; нећемо никога постављати царем; чини шта ти је воља.
6 И он им написа другу књигу говорећи: Ако сте моји и слушате мене, узмите главе свих синова господара свог и додјите к мени сутра у ово доба у Језраел. А синови цареви, седамдесет људи, беху код најзнатнијих градјана, који их храњаху.
7 И кад им додје ова књига, узеше синове цареве и поклаше, седамдесет људи, и метнувши главе њихове у котарице послаше му у Језраел.
8 И додје гласник, који му јави говорећи: Донесоше главе синова царевих. А он рече: Сложите их у две гомиле на вратима, нека стоје до сутра.
9 А ујутру изашав стаде и рече свему народу: Ви нисте криви; ето, ја се подигох на господара свог и убих га; али ко поби све ове?
10 Видите сада да није изостала ниједна реч Господња коју рече Господ за дом Ахавов, него је Господ учинио што је говорио преко слуге свог Илије.
11 Потом поби Јуј све који беху остали од дома Ахавовог у Језраелу и све властеље његове и пријатеље његове и свештенике његове, да не оста ниједан.
12 Потом се подиже и подје да иде у Самарију; и кад беше код колибе пастирске на путу,
13 Надје Јуј браћу Охозије цара Јудиног, и рече: Ко сте? Они рекоше: Ми смо браћа Охозијина и идемо да поздравимо синове цареве и синове царичине.
14 Тада рече: Похватајте их живе. И похваташе их живе и поклаше их на студенцу код колибе пастирске, њих четрдесет, и не остави ниједног од њих.
15 Потом отишавши оданде надје Јонадава, сина Рихавовог, који га срете. А он га поздрави и рече му: Је ли срце твоје право као што је моје срце према твом? А Јонадав одговори: Јесте. Ако јесте, одговори Јуј, дај ми руку. И даде му руку; а он га узе к себи у кола.
16 И рече: Хајде са мном, и види моју ревност за Господа. И одвезоше га на његовим колима.
17 И кад додје у Самарију, поби све што беше остало од дома Ахавовог у Самарији докле га не истреби по речи коју Господ рече Илији.
18 Потом сабра Јуј сав народ и рече му: Ахав је мало служио Валу, Јуј ће му служити више.
19 Зато дозовите ми све пророке Валове, све слуге његове и све свештенике његове, ниједан да не изостане, јер велику жртву хоћу да принесем Валу; ко не додје, погинуће. А Јуј чињаше тако из преваре хотећи побити слуге Валове.
20 И рече Јуј: Светкујте светковину Валу. И огласише је.
21 И посла Јуј по свему Израиљу, те додјоше све слуге Валове, и не изоста ниједан да не додје; и удјоше у кућу Валову, и напуни се кућа Валова од краја до краја.
22 Тада рече ономе који беше над ризницом: Изнеси хаљине свим слугама Валовим. И изнесе им хаљине.
23 Затим удје Јуј с Јонадавом, сином Рихавовим у кућу Валову, и рече слугама Валовим: Промотрите и видите да није ту с вама који слуга Господњи, него само слуге Валове.
24 И тако удјоше да принесу приносе и жртве паљенице, а Јуј намести напољу осамдесет људи, и рече: Ако утече који од ових људи које вам дајем у руке, душа ће ваша бити за душу његову.
25 А кад се сврши жртва паљеница, заповеди Јуј војницима и војводама: Удјите, побијте их, да не изадје ниједан. И тако их побише оштрим мачем и побацаше их војници и војводе; потом отидоше у сваки град где беше кућа Валова.
26 И избацише ликове из куће Валове, и спалише их.
27 И изломише лик Валов и раскопаше кућу Валову, и од ње начинише проходе до данашњег дана.
28 Тако Јуј истреби Вала из Израиља.
29 Али не одступи Јуј од грехова Јеровоама сина Наватовог, којима наваде на грех Израиља, од златних телаца, који беху у Ветиљу и у Дану.
30 А Господ рече Јују: Што си добро свршио што је право преда мном, и што си учинио дому Ахавовом све што ми је било у срцу, зато ће синови твоји седети на престолу Израиљевом до четвртог кољена.
31 Али Јуј не пажаше да ходи по закону Господа Бога Израиљевог свим срцем својим, не одступи од грехова Јеровоамових, којима наведе на грех Израиља.
32 У то време поче Господ крњити Израиља, јер их поби Азаило по свим медјама Израиљевим.
33 Од Јордана к истоку сунчаном, сву земљу галадску, Гадову и Рувимову и Манасијину, од Ароира на потоку Арнону, и Галад и Васан.
34 А остала дела Јујева и све што је чинио, и сва јунаштва његова, нису ли записана у дневнику царева Израиљевих?
35 И почину Јуј код отаца својих, и погребоше га у Самарији; а на његово се место зацари Јоахаз син његов.
36 А царова Јуј над Израиљем у Самарији двадесет и осам година.
|
|