|
|
2. Коринћанима Chapter4
1 Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досадјује нам се;
2 Него се одрекосмо тајног срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо реч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савести човечијој пред Богом.
3 Ако ли је пак покривено јевандјеље наше у онима је покривено који гину,
4 У којима бог света овог ослепи разуме неверника, да им не засветли видело јевандјеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види.
5 Јер себе не проповедамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.
6 Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.
7 Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.
8 У свему имамо невоље, али нам се не досадјује; збуњени смо, али не губимо наду;
9 Прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.
10 И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже.
11 Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.
12 Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.
13 Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо.
14 Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.
15 Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.
16 Зато нам се не досадјује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.
17 Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу.
18 Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно.
|
|