|
2. Коринћанима Chapter12 1 Али ми се не помаже хвалити, јер ћу доћи на видјења и откривења Господња. 2 Знам човека у Христу који пре четрнаест година (или у телу не знам; или осми тела, не знам: Бог зна) би однесен до трећег неба. 3 И знам за таквог човека (или у телу, или осим тела, не знам: Бог зна) 4 Да би однесен у рај, и чу неисказане речи којих човеку није слободно говорити. 5 Тим ћу се хвалити, а собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својим. 6 Јер кад бих се и хтео хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али штедим да не би ко више помислио за мене него што ме види или чује шта од мене. 7 И да се не бих понео за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, андјео сотонин, да ме ћуша да се не поносим. 8 Зато трипут Господа молих да одступи од мене. 9 И рече ми: Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвим. Дакле ћу се најсладје хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова. 10 Зато сам добре воље у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогоњењима, у тугама за Христа: јер кад сам слаб онда сам силан. 11 Постадох безуман хвалећи се: ви ме натерасте; јер је требало да ме ви хвалите; јер ни у чему нисам мањи од превеликих апостола, ако и јесам ништа. 12 Јер знаци апостолови учинише се медју вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама. 13 Јер шта је у чему сте мањи од осталих цркава, осим само што вам ја сам не досадих? Баците на мене ову кривицу. 14 Ево сам готов трећи пут да вам додјем, и не досадјујем вам; јер не тражим шта је ваше него вас. Јер деца нису дужна родитељима имања тећи него родитељи деци. 15 А ја драговољно потрошићу и бићу потрошен за душе ваше, ако и љубим ја вас одвише, а ви мене мање љубите. 16 Али нека буде, ја не досадих вама, него лукав будући добих вас преваром. 17 Еда ли вас шта закидох преко кога од оних које слах к вама? 18 Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит шта закиде? Не ходисмо ли једним духом? Не једним ли стопама? 19 Мислите ли опет да вам се одговарамо? Пред Богом у Христу говоримо, а све је, љубазни, за ваше поправљање. 20 Јер се бојим да кад по чем додјем нећу вас наћи какве хоћу, и ја ћу се наћи вама каква ме нећете: да како не буду свадје, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, буне: 21 Да ме опет кад додјем не понизи Бог мој у вас, и не усплачем за многима који су пре сагрешили и нису се покајали за нечистоту и курварство и срамоту, што починише.
|
|