1 А кад Самуило остаре, постави синове своје за судије Израиљу.
2 А име сину његовом првенцу беше Јоило, а другом Авија, и судјаху у Вирсавеји.
3 Али синови његови не ходјаху путевима његовим, него ударише за добитком, и примаху поклоне и извртаху правду.
4 Тада се скупише све старешине Израиљеве и додјоше к Самуилу у Раму.
5 И рекоше му: Ето, ти си остарео, а синови твоји не ходе твојим путевима: зато постави нам цара да нам суди, као што је у свих народа.
6 Али Самуилу не би по вољи што рекоше: Дај нам цара да нам суди. И Самуило се помоли Господу.
7 А Господ рече Самуилу: Послушај глас народни у свему што ти говоре; јер не одбацише тебе него мене одбацише да не царујем над њима.
8 Како чинише од оног дана кад их изведох из Мисира до данас, и оставише ме и служише другим боговима, по свим тим делима чине и теби.
9 Зато сада послушај глас њихов; али им добро засведочи и кажи начин којим ће цар царовати над њима.
10 И каза Самуило све речи Господње народу који искаше од њега цара;
11 И рече: Ово ће бити начин којим ће цар царовати над вама: синове ваше узимаће и метати их на кола своја и медју коњике своје, и они ће трчати пред колима његовим;
12 И поставиће их да су му хиљадници и педесетници, и да му ору њиве и жњу летину, и да му граде ратне справе и шта треба за кола његова.
13 Узимаће и кћери ваше да му граде мирисне масти и да му буду куварице и хлебарице.
14 И њиве ваше и винограде ваше и маслинике ваше најбоље узимаће и раздавати слугама својим.
15 Узимаће десетак од усева ваших и од винограда ваших, и даваће дворанима својим и слугама својим.
16 И слуге ваше и слушкиње ваше и младиће ваше најлепше и магарце ваше узимаће, и обртати на своје послове.
17 Стада ће ваша десетковати и ви ћете му бити робови.
18 Па ћете онда викати, ради цара свог, ког изабрасте себи; али вас Господ неће онда услишити.
19 Али народ не хте послушати речи Самуилове, и рекоше: Не, него цар нека буде над нама,
20 Да будемо и ми као сви народи; и нека нам суди цар наш и иде пред нама и води наше ратове.
21 А Самуило чувши све речи народне, каза их Господу.
22 А Господ рече Самуилу: Послушај глас њихов, и постави им цара. И Самуило рече Израиљцима: Идите сваки у свој град.