|
|
1. Коринћанима Chapter11
1 Угледајте се на мене, као и ја на Христа.
2 Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.
3 Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.
4 Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
5 И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.
6 Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.
7 Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.
8 Јер није муж од жене него жена од мужа.
9 Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.
10 Зато жена треба да има власт на глави, андјела ради.
11 Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.
12 Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.
13 Сами медју собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?
14 Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;
15 А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.
16 Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.
17 Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.
18 Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре медју вама, и нешто верујем од овог.
19 Јер треба и јереси да буду медју вама, да се покажу поштени који су медју вама.
20 А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.
21 Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.
22 Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.
23 Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.
24 И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
25 Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
26 Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не додје.
27 Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
28 Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;
29 Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.
30 Зато су медју вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.
31 Јер кад бисмо себе расудјивали, не бисмо осудјени били.
32 Али кад смо судјени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.
33 Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.
34 Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад додјем.
|
|